Генерацијски сукоб извор неслагања у СПЦ

Још није познато да ли ће бити одржано јесење заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, рекао је епископ захумско-херцеговачки Григорије, један од чланова Светог архијерејског Синода СПЦ, црквеног тела које према Уставу СПЦ сазива сабор. Редовно заседање највишег црквеног тела сазива Синод једном годишње између Ускрса и Духова, и оно је одржано ове године у мају, док ванредно заседање „црквена влада” може сазвати и када половина архијереја то затражи у писменој форми и кад одреди о чему ће расправљати.

Буру у јавности, па и питање ванредног сабора, покренула је незванична информација да су тројица архијереја, владика бачки Иринеј, захумско-херцеговачки Григорије и далматински Фотије запретили да ће иступити из Синода због несугласица са митрополитом Амфилохијем, који у одсуству патријарха Павла председава Синодом. Вест о расколу у „црквеној влади” демантовао је владика Григорије и назвао је злонамерном, а владика нишки Иринеј, такође члан Синода који није присуствовао том заседању, изјавио је да су медији преувеличали целу ствар.

Извори блиски црквеним круговима сматрају да је сам састав Синода, изабран на последњем заседању сабора у мају, наговештавао да у њему не може да постоји саборно јединство и да се показало тачним да владике не могу тако лако да превазиђу разлике у мишљењу. Разједињеност, истичу познаваоци црквених прилика, доказује и то да у позадини незваничне вести да су тројица архијереја најавила оставке у Синоду, између осталог и због сарадње митрополита Амфилохија са једном парламентарном политичком странком, стоје покушаји да се смањи утицај председавајућег Синода, а повећа неких других његових чланова.

Улога „црквене владе” добија додатно на тежини и озбиљности због дужег одсуства патријарха Павла, који се скоро две године лечи на Војно-медицинској академији. Наиме, према Уставу СПЦ, у случају дуже спречености патријарха у вршењу дужности, његову власт врши Синод, али по правилу не може доносити црквенозаконске прописе, уредбе и начелне одлуке, осим у изузетним случајевима када одлуке мора доставити патријарху на сагласност. Ситуацију у којој је Црква готово две године без активног патријарха поједини архијереји назвали су блокадом Цркве, питање избора новог поглавара покренуто је на два последња заседања сабора, али је оба пута патријарх Павле умољен да остане на челу СПЦ.

Владика Григорије, један од епископа који се залагао за избор новог патријарха, у разговору за наш лист потврдио је да су његови ставови о том питању непромењени, и најавио медијима да ће следећи сабор највероватније бити изборни. Живица Туцић, црквени аналитичар, објашњава да Синод или неко од архијереја може предложити да сабор буде изборни и наглашава да је тешко проценити однос снага у сабору по том питању, будући да је веома могуће да неки архијереји неће гласати исто као прошли пут, као и да му се чини да је, ипак, повећан број владика који би гласали за то да сабор буде изборни.

– Питање избора новог патријарха не би требало више да изазива дискусије да ли је то канонски или није, јер случајева да се изабере нови патријарх за живота свог претходника било је и у нашој Цркви. То је искључиво ствар одлуке већине у епископату, да ли они желе или не желе да бирају новог патријарха, а не канонско питање – истиче Туцић.

Од када је покренуто питање избора новог црквеног поглавара у јавности се незванично говори о две струје: млађим архијерејима, међу којима су, владика Григорије, епископ браничевски Игњатије и далматински Фотиј, и старијим, међу којима су и владика зворничко-тузлански Василије, милешевски Филарет. Млађи су се од новембра прошле године, када је на сабору први пут покренуто питање избора новог патријарха, залагали да се он изабере, док су се они старији, наводно, противили томе. Медији су писали и о томе да би у случају да се бира нови патријарх копља ломила између ове две струје. Према мишљењу нашег саговорника, у сабору је више од свих најизраженији управо генерацијски сукоб.

– У јавности се обично говори о „регионалном фактору” при оријентацији епископа. Он сигурно има неки значај, али из њега не проистиче неко правило, тај „регионални критеријум” није меродаван, јер све владике из Босне и Херцеговине, на пример, највероватније не би гласале исто. Генерацијски моменат је много израженији. Најмлађи владика у Сабору није ни рођен када је најстарији архијереј већ постао епископ, према томе, генерацијске разлике су врло присутне и имају снажног утицаја на начин размишљања епископа – каже Туцић.