Српска веза у летовима на Месец

Готово да нема особе која није чула за реченицу „Хјустоне, имамо проблем”. Оно што ретко ко зна јесте да је она била упућена једном Србину, којег ће Ричард Никсон одликовати „Председничком медаљом слободе”, за руковођење у успешном спасавању астронаута са мисије Аполо 13.

Добитник овог највишег америчког цивилног одликовања Милојко Мајк Вуцелић, који ускоро пуни 80 година, и Славољуб Сем Вујић (75), који је такође учествовао у пројекту Аполо и другим НАСА истраживањима свемира, после 30 година били су јуче у Београду, као гости Министарства за дијаспору Републике Србије.

– Обично нас питају да ли је стварно било слетања на Месец. Наравно да је било, а сад можете да кажете и да сте упознали људе који су у томе учествовали – рекли су Вуцелић и Вујић, са осмехом додавши да је на пројектима Апола радила „фантастична седморка Срба”, иако их је вероватно било и више: „Сад ћете ви новинари да напишете да је амерички свемирски програм зависио од Срба. Не, ми смо били само део тима од више од 400.000 људи”.

Они су учествовали у пројекту Аполо од оснивања, на свемирским бродовима означеним од броја 1 до броја 17. Славољуб се представио као Лала из Баната који је у Америци стекао шест универзитетских диплома, извињавајући се што му је „српски мало зарђао јер га не говори већ 50 година”. Учествовао је и у пројектима америчког министарства одбране.

Милојко Вуцелић, којег својатају и Хрвати јер је рођен у Гарешници, каже да се поноси што је Србин и што је толико Срба имало важну улогу у пројекту какав је био Аполо. Он је учествовао и у првој заједничкој САД–СССР свемирској мисији, сусрету у Земљиној орбити 1975. године. На нашу молбу, испричао је како је изгледало то судбоносно вече када је, током лета Апола 13 1970. године, изговорена чувена реченица која је постала део историје:

– Ја сам преузео дужност у контроли лета увече у осам и 45, а експлозија се догодила у девет сати. То су обично досадни летови, током којих се ништа не догађа. Очекујући да посада оде на десеточасовно спавање, одлучили смо да играмо бриџ. Никоме није ни падало на памет да је могло да дође до експлозије, чак никада није ни урађена симулација за експлозију, „јер се то никада неће догодити”. Прво су сви екрани поцрнели и ми смо помислили да су заказали инструменти. Тек десетак минута касније смо схватили да је дошло до експлозије. Оно што је био мој приоритетни задатак јесте да се обезбеди кисеоник и електрична енергија да би астронаути могли безбедно да се врате. Борили смо се за њихов спас четири дана и четири ноћи и успели – сећа се Вуцелић драматичних дана када је посада Апола 13 морала да одустане од слетања на Месец и врати се на Земљу.