„Матроз” рециклира алуминијум

После три пропале тендерске приватизације и четири неуспешна покушаја продаје у стечају, сремскомитровачка фабрика целулозе и папира „Матроз” данас ће коначно бити продата, и то привредном друштву „Индустрикум“ иза кога стоји швајцарски капитал. Уместо производњом папира, убудуће ће се бавити рециклажом алуминијумског отпада, сазнаје „Политика”.

Како је предвиђено документом на који је, како сазнајемо, Влада Србије недавно дала сагласност, „Индустрикум” ће купити „Матроз” у стечају и то у целини за 2,86 милиона евра, уз улагање 75 милиона евра у реконструкцију постојећих објеката и изградњу нове фабрике за рециклажу алуминијума у „Матрозовом” фабричком кругу.

Радови би требало да крену у јануару да би нова фабрика прорадила у априлу 2011. године. Биће то трећа оваква фабрика у Европи и прва у региону централне, источне и југоисточне Европе, капацитета 70.000 тона годишње у првој фази, односно 150.000 тона рециклираног алуминијума у другој фази. Нова фабрика запослиће 250 нових радника, док ће посла у целом ланцу, како указују анализе, бити за око 2.500 људи.

Иначе, председник „Индустрикума” је, како сазнајемо, стари знанац познаваоцима инвестиционих прилика у Србији. Реч је о Јану Дрисенсу, доскорашњем председнику „Бол пекиџинг Јуроп“, који је руководио свим операцијама „Бол корпорације” приликом доласка те компаније у Србију, као и приликом изградње, отварања и успостављања производње у фабрици лименки. То потврђују и подаци из привредног регистра у који је прошлог четвртка, 24. септембра, „Индустрикум” уписан као друштво са ограниченом одговорношћу – индустријски, научни и парк за заштиту животне средине са седиштем у Београду.

Подсетимо да је први тендер за продају „Матроза”, на коме није било заинтересованих купаца, расписан 2. августа 2003. године. Други, оглашен 7. децембра 2005. проглашен је неуспелим 17. априла 2006. јер је једини понуђач понудио ниску цену и недовољан инвестициони програм. Трећи тендер расписан је 11. маја 2006. године, рокови су продужавани, али су преговори са јединим понуђачем „Палп мил холдингом” завршени неуспешно.

После три пропала тендера, мада је „Матроз” у поступку реструктурисања ослобођен дуговања више од 100 милиона долара, држава је (на предлог Пореске управе) августа 2007. покренула стечај, када је из фабрике, која је својевремено имала 3.500 запослених, на тржиште рада упутила хиљаду радника. Агенција за приватизацију именована је за стечајног управника, а у поступку стечаја, продаја стечајног дужника, као правног лица је оглашавана четири пута (од маја 2008. до априла 2009). Све четири продаје проглашене су неуспелим пошто није било заинтересованих купаца.

Према јучерашњим подацима које смо добили из Центра за стечај Агенције за приватизацију, „најзначајнију имовину стечајног дужника чине зграде – легализоване и нелегализоване, укупне бруто површине веће од 120.000 квадрата, са комплетном опремом која се налази на простору ове фирме. „Матроз” се, иначе, простире на површини од око 55 хектара.

Према подацима из Регистра привредних субјеката, „Матроз” је прошлу годину завршио са губитком од 5,8 милиона динара, а у 2007. је забележио губитак од 2,46 милијарди динара. Предузеће је на крају прошле године званично имало једног запосленог.

„Матроз” је некада био највећи произвођач рото-хартије у бившој Југославији која се користила у штампарској индустрији. Својевремено се тврдило да је за сремскомитровачку фабрику био заинтересован и бечки „Кроненцајтунг”.Медији су приликом ранијих продаја спекулисали да за Фабрику хартије „Милан Степановић Матроз” има заинтересованих, међу којима је и власник „Авала Аде” из Београда, фирма „Капа стар”. На ранијим тендерима су се појављивали, углавном, мање познати купци, као што су аустријска фирма „Палп Мил” и фирма „S&A Capital limited” са Британских Девичанских острва.