Из домаћег буџета или страног џепа

Сазнање да ће ове године из државне касе добити за трећину мање новца него лане, 11 уместо 16 милиона динара месечно, у новинској агенцији Танјуг изазвало је страх да ће их мањак буџетских пара уништити. Забринути су и њихови конкуренти, истина из других разлога. Приватне агенције Бета и Фонет замерају држави што и у овој години наставља да финансира гласила и нарушава принцип равноправности медија. "Српска влада тиме озбиљно штети независним медијима какви су агенције Бета и Фонет, које самостално, на тржишту, сваког дана полажу испит своје конкурентске способности", наводе у заједничком протесту влади.

За њих је трансформација Танјуга питање политичке воље и по било ком моделу да се обави "мора се поштовати начело равноправности на тржишту". Износ од 132 милиона динара, који државна агенција сматра недовољним, "премашује средства која обе агенције, Бета и Фонет, остварују на тржишту, квалитетно пред јавношћу, пуних 14 година, испуњавајући своју улогу јавног информисања". Равноправне утакмице на тржишту нема "све док су порески обвезници приморани да подмирују трошкове државног власништва над медијима".

Помоћ из иностраних фондова

Заговорници идеје да држава треба да има своју новинску агенцију, међутим, наводе да ни оне приватне нису настале, нити опстале – тек тако, већ да су и оне користиле државне паре, ако не ове, онда из других земаља. У не тако давној прошлости поједина домаћа гласила добијала су средства од међународних организација за помоћ медијима као што је IREX и друге, што је у основи новац америчке владе, односно пореских обвезника САД. Знатна средства пристигла су и пристижу (не само за медије) и преко Европске агенције за реконструкцију (ЕАР), а то је новац Европске уније.

У овој организацији кажу да то није помоћ буџетског типа, већ је реч о јавним конкурсима на које заинтересоване медијске куће пријављују пројекте. Светлана Ђукић, програмски асистент у ЕАР, каже да је од 2001. године до сада медијима за различите пројекте одобрено 17 милиона евра и све је урађено преко конкурса, на које могу да се приjаве и приватне и државне куће. На конкурсу који је расписан 2006. године, а уговори потписани лане, расподељена су средства у укупном износу од милион и 800.000 евра и реализација пројеката је у току. За пројекат "Аргус", који треба да допринесе идеји владавине права, демократизацији и помогне друштву да се заштити од корупције и криминала, Бета је, рецимо, добила 107.171,24 евра (74 одсто вредности пројекта). Фонету је одобрено 87.705,19 евра (65,40 одсто средстава) за пројекат подстицања европских интеграција у Србији и региону. Значи ли то да и приватне агенције рачунају на средства пореских обвезника, било наших, било иностраних?

Настали смо из очаја, а не од донација

– Фонет не троши новац ничијих пореских обвезника, живи и опстаје искључиво од тржишног прихода. Све трошкове – плате, хонораре, закуп, порезе, телефонске и друге рачуне – покривамо искључиво из реалног прихода. Немамо ни јавне ни тајне резервне буџете за финансирање текућег пословања. Када се расписују јавни конкурси за развојне медијске пројекте, пријављујемо се уколико услови одговарају нашим интересима и уколико се не постављају никакви предуслови неновинарске природе да се на њима учествује. То су отворени конкурси и може да се јави свако ко испуњава формалне услове –објашњава Зоран Секулић, власник и директор Фонета.

Новац обезбеђен на поменутом конкурсу ЕАР за два нова специјализована мултимедијална сервиса, како каже, намењен је "за инвестиционе и развојне операције, а не за финансирање текућег пословања". Тако је било и са другим пројектима. Секулић негира да су за почетак заслужне стране донације и поклони. Фонет је основао са покојним колегом Небојшом Магдеским 1994 "без било чије формалне или неформалне помоћи", што је тада било равно авантури.

– Фонет је настао из професионалног и људског очаја због дешавања на медијској сцени Србије, као и Танјугу из кога смо отишли, јер се нисмо слагали са уређивачком политиком која је подразумевала пропаганду и говор мржње. Отишао сам а да нисам имао никакво резервно решење, ни од кога нисам тражио новац, нити вукао за рукав. Агенција је настала захваљујући помоћи колега који су скоро бесплатно радили годину дана са три позајмљена рачунара и факсом, а простор од 56 квадратна метра закупили смо личним парама. Првим претплатама од Студија Б и Б 92 почели смо да плаћамо телефонске рачуне и после пола године узели смо банкарски кредит под комерцијалним условима за опрему и телефонске линије. Дакле, нисмо били претплатници на било какве донације или стране помоћи.