Није исто када дају држава и донатор

У "пропитивању" ко је шта и када добио од државе и страних донатора, које ових дана намећу својим писмима и саопштењима челни људи три наше новинске агенције, на крају се стиже и до основног питања – каква је разлика између коришћења новца из иностраних фондација и државног буџета? – Новац из буџета није исто што и донација за пројекат, као што ни средства из буџета за плате не могу да се пореде са донацијом. Значи, то су две различите ствари. За донацију конкуришемо пројектом, као што то може да учини и Танјуг који финансира држава и који сигурно може да рачуна на покривање својих трошкова. Могућности за донације постоје, има пројеката за које се конкурише у Скупштини града, Влади Србије, до Европске агенције за реконструкцију. Али, за појављивање на конкурсу мора се добро организовати, послати озбиљна понуда –одговара Љубица Марковић, директор Бете.

Које је донације Бета примала?

– Прошле године од Европске агенције за реконструкцију добили смо новац за пројекат са порталом за борбу против криминала, конкурисало је двадесетак заинтересованих и ми смо прошли. Лане смо прошли исто код Агенције, опет у јакој конкуренцији, и на тендеру за отварање војвођанског сервиса на мањинским језицима. Наравно, не морам да подсећам да се сваки цент мора правдати и не потрошити само за ону намену за коју је и добијен – додаје наша саговорница, подсећајући да је 2000. године престала пракса "подршке опстанку независних медија" која је била мање ригорозна и без тендера.

Од обавеза које Агенција Бета има према иностраним партнерима "широке руке", у које спада и такозвана банка за медије или МДЛФ (Мedia Development Loan Fund), Љубица Марковић подсећа да су од ове финансијске институције пре шест година добили десетогодишњи кредит од 600.000 долара за куповину пословног простора у Улици Српских владара. Тренутна рата је око три хиљаде долара, али, с обзиром на то да је реч о финансијској позајмици са променљивом ратом у зависности од тога да ли је кредит у почетном или завршном периоду отплате, било је на почетку врло тешко давати, а то значи и зарадити мимо редовних принадлежности, месечно и по 12.000 долара, истиче директорка Бете.

Сав остали приход стичемо радећи што и остале агенције. Од "државе" зараде око 450.000 динара месечно колико им услуге за пресклипинг и неке "тикере" плате министарства спољних послова, за финансије, председништво, скупштине. Ту је и црногорска скупштина и претплатници који су остали верни Бети и после раздвајања Србије и Црне Горе, побраја Љубица Марковић, укључујући и велике новинске и телевизијске куће које су претплатници на услуге Бете. Ипак, када се све сабере и плати, зараде у овој кући бивају скромне, не веће од 35.000 динара, па новинари пошто добро испеку занат, на жалост Бете, оду. Многи су прешли и у Танјуг, каже Марковићева, јер тамо, захваљујући буџетском финансирању, могу људима да плате више. Зато се она и колеге из Фонета, каже, залажу за тржишну утакмицу, да не буду слабији тркачи у старту:

– Уколико Танјуг као државна агенција ради за државу неке важне послове, као што је извештавање или писање саопштења са неких седница или њихових институција и за то добија новац, онда би те текстове ми требало да добијамо бесплатно, да их дистрибуирамо. А ми ћемо се бавити и писати о екологији или берзи, на пример, дакле не истим тим извештавањем са државних форума за које је Танјуг сада плаћен, а ми нисмо – подсећа Марковић.

--------------------------------------------------------------------------

Сорош оснивач МДЛФ

МДЛФ је међународна непрофитна организација која подржава независне информативне медије у демократијама у развоју, са седиштима у Њујорку и Прагу. Како сазнајемо на њиховом сајту кроз капитал под повољним условима, обуку и дугорочну помоћ МДЛФ помаже информативним организацијама које су посвећене професионалном новинарству, да учврсте свој рад и постану комерцијално одрживи. Фонд за подстицај и развој медија је значајно при оснивању помогао капиталом Џорџ Сорош, а од 1996. године МДЛФ је финансирао 148 пројеката за 62 независна медија у 21 земљи Африке, Азије, Латинске Америке, централне и југоисточне Европе. Ту се подразумева и обука менаџмента, консалтинг и технолошки развој у још 11 земаља.

С обзиром да је од нешто више од 39 милиона долара потрошених на штампу, телевизију, радио и агенције око 17 милиона долара отишло у бивше југословенске републике јасно је зашто у банци за медије постоји и "наш човек". То је Саша Вучинић, извршни директор МДЛФ-а још од оснивања ове организације 1995. Пре тога радио је у Прагу као медијски консултант у Сорош фондацији. На овој позицији покренуо је и надгледао бројне пројекте који су помагали независне медијске организације у централној и источној Европи и бившем Совјетском Савезу. Иначе, МДЛФ је један од сувласника и Б 92.
Р. Поповић

--------------------------------------------------------------------------

Плаћеници и издајници

После промене власти, једна од идеја била је да се држава што пре повуче из медијске сфере, али то се није десило. Др Раде Вељановски, професор на Факултету политичких наука, подсећа да је у првобитном тексту Закона о јавном информисању 2003. предвиђено да се сви медији, сем радиодифузног сервиса РТС, приватизују, па и новинске агенције. Парламент је, на предлог следеће владе, закон променио и омогућио држави да буде власник, односно сувласник новинске агенције, у овом случају Танјуга.

– И поред првобитног става власти и медијских експерата да и та агенција буде приватна, воља власти се променила и предвиђено је да буде државна. Искуства у свету су различита, у неким земљама држава има, а у другима нема удела у новинским агенцијама. У хрватској агенцији Хина државно учешће је до 50 одсто, а у Словенији само три одсто – каже овај стручњак за медијски систем Србије, и додаје:

– Када је припреман Закон о јавном информисању, преовладавао је став, који је и сада исправан, да је у земљама транзиције као што је Србија, која је имала велике сукобе и поделе у медијској сфери, боље да се медији приватизују и покажу своју професионалност и виталност на тржишту јер би радили у равноправним условима. Бета и Фонет са разлогом инсистирају на тржишту. Медији које финансира држава су у много повољнијем положају од других. Судећи по Уставу и другим променама, требало би да смо напустили социјализам и државну својину, али, када су медији у питању, као да се враћамо на позиције од пре 30,40 година.

Замерку да су и неки приватни медији привилеговани, јер су добијали помоћ из иностранства, Вељановски оцењује као глупости.

– Била су то једнократна давања и то што је дато кроз донације није било перманентно финансирање, већ новац за пројекте. Волео бих да медији отворено објаве ко је и од кога колико добио, тога нико не треба да се стиди, јер је наша земља била у таквим околностима да је велика срећа што је неко уопште хтео да помогне медије који су хтели професионално да раде. Могли су новац да усмере и у друге земље. И даље се наставља прича о страним плаћеницима и издајницима. Зашто нико не пита због чега наша држава није давала донације слободним медијима. Овакав начин размишљања осам година после 5. октобра је неприхватљив – каже Вељановски.
М. П.