Нова атомска корачница

Растуће бриге се лакше подносе кад се има у виду да је једино расположиво средство за њихово комплетно уклањање – још горе. Такву поруку, недвосмислену иако неизречену, човечанству је послао Савет безбедности УН – једногласним усвајањем резолуције за спречавање ширења атомског оружја и смањивање постојећих нуклеарних арсенала, већ довољних да нас експлозијама сведу на безбрижну – мртву природу.

Поздрављена је махом као „историјска прекретница” ка стварању „сигурнијег света”, лишеног претњи општим уништењем. А посредно и као наговештај ширег престројавања – од застрашивања ка охрабривању и конфронтације ка кооперацији, уз преусмеравање огромног капитала, који се сада троши за средства разарања, ка изградњи бољег живота.

Скицираним пожељностима се, међутим, убрзо испречио највећи противник – реалност. Њиховом новом главном протагонисти, шефу Беле куће Бараку Обами, амерички „јастребови” су одмах пребацили да је „попустљив према тиранима” и да своју нацију лишава „доминантне улоге у глобалним односима”. Поједини вашингтонски хроничари су, такође критички, подсетили и да се из великих криза, као што је садашња, излазило великим ратовима па да Обамине „помирљивости” противрече искуству.

Са разних страна је, уједно, предочено да се нуклеарно оружје досад показало као поуздано средство за одвраћање агресора – ниједна земља с таквим арсеналом није споља нападнута. Низ земаља, додаје се, стога тежи да се прикључи „ексклузивном атомском клубу” у чијим садашњим чланицама види „неоправдано привилеговане”.

Констатује се и да су без дозволе сталних чланица Савета безбедности (с правом вета) и водећих нуклеарних сила – САД, Русије, Британије, Француске и Кине – до атомског наоружања већ дошли Индија, Пакистан, Северна Кореја, „вероватно” и Израел, да је „можда” на том курсу и Иран а да истим путем, такође „можда”, крећу и друге нације (помињу се Венецуела, Сирија, Мјанмар) које Вашингтон сматра „отпадничким”. Па да је нуклеарна плурализација – „незадржив процес”.

Најновија одлука Савета безбедности је уперена, чини се, превасходно за онемогућавање терориста и Ирана да дођу у посед таквог наоружања, али такви исходи нису извесни. Стрепи се од евентуалности да се екстремисти домогну атомских бомби у узбурканом Пакистану или на неком другом месту с недовољно нуклеарном безбедношћу, као и од изградње нуклеарног оружја у Ирану (који тврди да нема такве амбиције) чији лидер каже да Израел треба „избрисати” са мапе Блиског истока.

Појачани напори за спречавање ширења најразорнијих арсенала нису, изгледа, одагнали стрепње од избијања сукоба с нуклеарним поводима и последицама. Наслућује се, наиме, да би Израел могао да бомбардује иранска атомска постројења која доживљава као непосредну претњу. Двојица америчких специјалиста (изван званичних кругова) управо су на телевизији Ем-Ес-Ен-Би-Си прогнозирали да би такав атак могао да се догоди „у наредних неколико месеци”, ако велике силе не успеју да, на данашњем састанку у Женеви, убеде Исламску Републику да се одрекне „прављења атомске бомбе” и дозволи међународну инспекцију. Обама се са својим тимом потрудио да докаже како Америка мења курс и да нема разлога да се према њој одржава подозрење изазвано једностраностима његовог претходника Џорџа Буша: уз остало, одрекао се наслеђеног пројекта „ракетног штита” у централној Европи и тим актом побољшао односе с Русијом од које, за узврат, очекује да се придружи мерама (предложио је заоштравање међународних санкција) за „обуздавање” Техерана.

Вашингтон и Москва приближавају се, уједно, и договору за додатно смањивање њихових нуклеарних пројектила. Којих је (према лондонском „Гардијану” уз позивање на евиденцију америчког Билтена атомских научника) 22.539, од укупно 23.574 у свету.

Почела је, чини се, нова глобална нуклеарна корачница. Иде се ка ублажавању атомских оптерећења, уз појачано тестирање способности за такав подухват. На испиту је, понајвише, спремност великих сила да ускладе интересе – не само између њих, него и појединачно и групно – са „остатком” света. Низ сличних испита нису положили…