Милошевић ми је узор

ИНТЕРВЈУ
Ред, рад и дисциплина, мото је Милутина Мркоњића, председничког кандидата Социјалистичке партије Србије, који је поновио бар пет пута у току разговора за "Политику". Уз још један: запошљавање, запошљавање, запошљавање. "Број два" Мркоњићевог председничког програма је социјална држава. – Ако запошљавањем решимо проблем повећања буџета, пензионери морају да имају 90 одсто просечне плате, као некада, а пољопривредници, 785.000 домаћинстава, морају да имају исти третман. Држава их данас одваја на 200.000 регистрованих и 580.000 нерегистрованих. Пољопривреда мора да има помоћ у виду субвенција – каже кандидат социјалиста.

А како ће Ваша евентуална победа на председничким изборима да утиче на то?

Једноставно тако што ћемо програм СПС-а применити у пракси. После седам година, дакле, народ је видео и ове друге како владају, видео је и друге програме. А наш програм је потпуно јасан: енергетика, пољопривреда и саобраћај су развојни пројекти који запошљавају.

Али, то су ствари које ипак зависе од владе, а не од председника.

Без обзира. Па зар председник државе не може да натера владу да уради нешто? Да ли председник државе предлаже председника владе, да ли председник државе може да предложи министре, да ли председник државе може да каже "желим у влади најспособније људе, не најподобније"? Може.

Може да каже, али ако нема своју странку у влади...

Па онда треба да да оставку? Управо је наша трагедија што је феудализација власти у потпуности спроведена, па једна странка држи цео један ресор. Мала је Србија да би једна странка могла да води било какво министарство. Мала је Србија за више од једне владе и једног председника владе, а ми данас имамо 15 председника владе. И то је оно што председник државе може да уради – да направи тим људи, да каже да ће више способност неће бити у другом плану, него у првом.

Шта мислите, реално гледано, колико гласова можете да освојите на овим изборима?

Вас само интересују гласови. Баш ме брига, уопште народу нећу...

Па гласови су важни ако мислите да будете председник.

... уопште народу нећу да се удварам. Дакле, програм како да запослим – имам, како ћемо то спровести – знам, шта ће бити резултати тога – орочићу (и то ћу знати, пошто су рокови мени све у животу донели), па нека грађани сами одлуче. Уопште нећу да молим грађане и не интересује ме колико гласова...

Али, верујете ли да можете у други круг?

Наравно, после ове шетње по Србији, убеђен сам да СПС данас има подршку барем 25 процената бирача. И питање је само артикулације и односа према грађанима да ли ћемо успети да их убедимо у то.

Нисте тако говорили када сте подносили кандидатуру.

Ја једноставно нисам човек који жели да говори о неким стварима док није упознат. Ја први пут бијем битку у политици. У привреди сам то радио годинама и увек сам ишао на победу.

А шта је то у кампањи, која ефективно траје петнаестак дана, што Вас је навело да промените став с почетка?

Обишли смо већ добар део Србије и свуда где смо били видели смо расположење грађана, разочарање текућом политиком, ДОС-овом политиком после 5. октобра до данас, тешким економским положајем у којем се налазе. И схватање да СПС нуди програм који одговара већини грађана Србије. Пре неки дан сам био у Краљеву, у "Магнохрому". Од најбоље фабрике, за коју сам 90-их година био задужен као један од активиста, која је тада имала 7.000 радника и извозила по целом свету, данас су остале руине, јер је приватник купио фабрику, исекао машине, препродао у старо гвожђе и оставио 2.000 радника, који су остали, без посла. То је најтужнија слика коју сам видео икада у животу.

Кад сте већ код "Магнохрома", Ваша странка саопштила је да сте развалили капију да бисте ушли унутра. Је ли то начин на који бисте поступали и као председник Србије, или само копирате председничку кампању Богољуба Карића из 2004. године?

Нема то везе са г. Карићем, нити са копирањем било какве кампање. Ја сам по вокацији градитељ, нисам рушитељ. Радници су сами отворили капију и замолили нас да уђемо унутра, јер је ту било руководство сва три синдиката из "Магнохрома". И отворили су сами врата и ја сам ушао и видео све ово о чему сам говорио. Дакле, нисмо развалили, барем ја нисам развалио.

То је било саопштење Ваше странке.

Па добро, ми смо само ушли у фабрику.

Шта будући председник Србије треба да ради у вези са косметским проблемом?

Нема признавања Косова, морамо бранити све наше грађане свим уставним средствима. Пише у Уставу чиме, да сад не помињем оружје. То ми неко замера, али то у Уставу пише. Америка је због два своја грађанина бомбардовала једну земљу. Ја нисам рекао да ћемо то да радимо, али то треба да кажемо – да ћемо свим средствима бранити све наше грађане, посебно оне на КиМ, ако дође до неких инцидената. А ја сам убеђен да до тога неће доћи.

Шта мислите да би требало урадити у случају једностраног проглашења независности Косова? Како поступити према државама које би ту независност признале?

Да не причам ја, то у Уставу све пише. Применити до краја уставна овлашћења, значи, бранити све наше грађане, применити до краја Резолуцију 1244, једину тачку упоришта од 5. октобра 2000. до данас која нам пружа ту шансу, и наставити даље, мирним средствима, борбу за очување Косова.

А Европска унија...

Ма не интересује ме уопште Европа, Србија ме интересује. У односу на друге кандидате мој став је друкчији – не идемо у Европу, нигде нећу да идем, седим овде, овде радим, овде стварам боље услове живота. У се и у своје кљусе. И онда сам члан европске заједнице када такве услове створим као што су у Европи данас (ако је у Европи бољи живот, а ви кажете да јесте). Са свима сарађујемо, са истоком, западом, севером, југом, са онима са којима имамо такав интерес. До сада су нам једини пријатељи Руси, Кипар и још неке земље које нам не узимају Косово. Онај ко хоће да нам узме део територије тај нам пријатељ није био – и никада неће ни бити. Шта ћемо с њима радити, видеће наша дипломатија.

Да ли би Вам као председнику државе узор био Слободан Милошевић? Или Милан Милутиновић?

Прво, и Слободан и Милан су моји другови. Слободан посебно. Он је једна харизматична историјска личност, непоновљива личност. Никада не бих ни тежио да га достигнем, нити бих то могао. Да га копира нико не може, јер је частан, поштен, изузетан човек и  као државник непоновљив на овим просторима.

Многи ће у овој земљи рећи "и хвала Богу што је тако".

Нека "многи" кажу шта кажу, а ја кажем шта ја кажем. Према томе, то је Слободан Милошевић.