Сигурност високог ризика

Од нашег специјалног извештача
Истанбул, 30. септембра – Глобална финансијска стабилност је побољшана, али су ризици и даље високи, наводи се у извештају Међународног монетарног фонда који је данас представљен новинарима у Конгресном центру у Истанбулу. Експерти ММФ-а су губитке узроковане светском финансијском кризом проценили на око 3.500 милијарди долара (3,5 трилиона), што је за 600 милијарди мање од процене изнете у претходном извештају о глобалној финансијској стабилности.

Пред креаторима светске економске политике сада је, ипак, тежак задатак. Он подразумева обезбеђење кредита који могу да подрже опоравак економије, проналажење одговарајуће излазне стратегије, али и управљање ризиком у ситуацији отежаног задуживања појединих земаља, наводи се у извештају.

– Финансијске институције се и даље суочавају са три главна изазова: обнова капитала, повећање прилива средстава и одвикавање земаља од тражења финансијске помоћи. Ослабљена кредитна способност води ка знатном смањењу задуживања у наредних неколико година – предвиђа се у извештају и додаје да банке имају довољно капитала да преживе, али још постоје негативни притисци на овај сектор.

Успостављање динамичке равнотеже у посткризном периоду захтеваће ослонац у банкарском капиталу и повећању капацитета за подршку појединачним земљама, додаје се.

Иначе, објављивање Извештаја о глобалној финансијској стабилности само је увертира пред отварање годишње скупштине Светске банке и Међународног монетарног фонда, која је заказана за 6. и 7. октобар. По правилу, састанци две важне светске финансијске институције, од којих је једна задужена за монетарну и фискалну, а друга за развојну економску политику, сваке треће године одржавају се ван Вашингтона. Овога пута домаћин је Турска, што је први пут у историји да се у једној земљи два пута организује овакав скуп. Последњи пут у Истанбулу годишња скупштина је одржана 1952. године. И Београд је пре тачно три деценије био домаћин финансијским експертима из света и тим поводом је и изграђен „Сава центар”.

У наредних неколико дана у граду на граници Европе и Азије састаће се, према неким проценама, од 15.000 до 20.000 људи, међу њима и гувернери земаља чланица, њихови помоћници и сарадници, али и представници невладиних организација. За овај догађај акредитовано је чак 700 новинара из света, од којих је 200 из Турске. С обзиром на то да гости из света тек пристижу, атмосфера у прес центру данас је била прилично мирна.

Иначе, у граду на Босфору је готово све у знаку годишње скупштине ММФ-а и Светске банке. Билборди с порукама о светској финансијској кризи постављени су – од аеродрома, преко улица с једног на други крај града.

Ипак, има и оних који на делегацију финансијских експерата из света не гледају са одобравањем. Тако је јуче, недалеко од центра града, у близини Конгресног центра где ће скупштина бити одржана, неколико десетина демонстраната носило плакате којима ММФ-у поручују да „иде кући”.

Заседање Међународног монетарног и финансијског комитета, који практично представља саветодавно тело ММФ-а и Развојног комитета Светске банке заказано је за 4. и 5. октобар. Док саветодавно тело ММФ-а буде расправљало о оквирима глобалне економске политике, али и унапређењу светског финансијског тржишта, Развојни комитет Светске банке бавиће се проблемима земаља у развоју. Иако присуство новинара није предвиђено, резултати оба састанка биће представљени на појединачним конференцијама за штампу.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Космет – први пут

Српску делегацију, чији се долазак очекује 4. октобра, чине Млађан Динкић, министар економије, Диана Драгутиновић, министарска финансија, и Радован Јелашић, гувернер централне банке. Како је раније најављено, у Истанбулу ће бити речи и о актуелном стендбај аранжману са Србијом, односно представници ММФ-а ће желети да виде конкретне потезе како би Србија могла крајем месеца да повуче другу рату раније одобреног зајма од 2,9 милијарди евра.

Како сазнајемо, у исто време очекује се и долазак делегације са Косова и Метохије, коју чине тамошњи министар финансија, економије и гувернер централне банке. Упркос томе што није члан Уједињених нација, Космет је недавно постао члан Међународног монетарног фонда и Светске банке, па тако први пут има учешће и на годишњој скупштини.