Јаје на вагу, па у корпу

Шта се крије под љуском јајета – питање је о којем потрошач у Србији готово никада не размишља, а при избору ове намирнице најчешће је у заблуди. Јаје бира по величини, одока, не чита декларацију ни рок трајања, а најбоља куповина за њега је на пијаци од трговца чије кокошке наводно кљуцају по башти и носе као дукат жута јаја. Суштина је, кажу познаваоци, да јаје личи јајету, али само наизглед. Како је ово једна од најпродаванијих намирница и можда најјефтинији доручак, нема сумње да је могућност за малверзације велика. Због тога би овдашњи купци баш у овом случају требало да се ослоне на стару праксу Јевреја који су некада јаја продавали искључиво на кило.

Много тога се у производњи ове намирнице од тада променило, али управо је мера остала један од најважнијих критеријума којим купац треба да се води пре него што посегне за паковањем јаја. Прво на шта треба обратити пажњу јесте да ли су означена квалитетом „А” или „Б”, јер се првом означавају свежа, а другом расхлађена јаја која су могла да се чувају и шест месеци пре него што су стигла на тржиште. Следећи корак је одабир класе. Да би купац био сигуран да је, рецимо, добио класу „С”, односно 10 јаја највише категорије, потребно је да вага у супермаркету покаже да она теже између 650 и 700 грама. Грамажа „А” класе мора да буде између 600 и 650, а „Б” – од 550 до 600 грама. Купац не би требало да се устручава да пре куповине измери паковање, јер је то његово право.

– Најсигурнија куповина је у великим трговинским ланцима. Добављачи су углавном произвођачи који имају фарме и са 100.000 кокошака. Већина поседује Хасап стандард који обезбеђује сигурну производњу. Зато потрошачи треба да обрате пажњу да ли на паковању стоји име произвођача или само фирме која пакује јаја. У другом случају, пут ове намирнице до трговине сигурно је био дужи – каже за „Потрошачку политику” један од највећих произвођача у Србији.

Јаје које излази из велике производње , између осталог, има и сталан систем контроле, ветеринара и технолога, контролисана је и набавка хране за кокошке, а што се потрошача тиче, у случају да имају замерке, знају и коме могу да се обрате. С друге стране, на пијацама, ризик је већи. Има поштених произвођача, али већина су накупци који често мењају место куповине. На тезгама могу да се продају увезена, расхлађена јаја која су декларисана као свежа и то је једна од најчешћих превара. Оваквим методама се продавци служе посебно у току јесени када наступа сезона слава и када се из расхладних хала избацује роба ускладиштена током лета. Дешава се и да ови препродавци купују запрљана јаја од великих произвођача јер она по стандардима не могу да иду у трговине. Баш таква се нуде као свежа домаћа са, наводно, малих сеоских фарми и то по знатно вишим ценама. Куповина на пијаци није сигурна и због тога што не постоји начин да се изврши адекватна контрола. По закону, и ова трговина подлеже обавезним анализама, али су оне ређе него у великим ланцима и производњама.

(/slika2)Наши саговорници откривају да се код нас и даље кокошкама даје храна животињског порекла која је забрањена у Европској унији. Тако се на мањим фармама живина храни рибљим брашном или концентратима који садрже месно коштано брашно.

У Србији је на снази Правилник о квалитету јаја из 2004. године који је у међувремену претрпео мање измене. Ипак, доста се разликује од европских прописа. У ЕУ је тако разлика између класа јаја десет грама (код нас је пет), а у појединим државама обавеза произвођача је да сваки комад у паковању посебно обележе. Ово се ради такозваним ласерским класирањем које није јефтино и по правилу овакве стандарде дотира држава. Да би се потрошачи лакше сналазили у понуди и куповали оно што траже, уведене су ознаке „Л”, „М” и „С” којим се означава и гардероба. Ове прописе је иначе суседна Хрватска увела још пре две године и поприлично уредила тржиште.

Истраживање „Политике” показало је да у неким случајевима и у трговинама могу да се нађу јаја која нису декларисана као расхлађена иако нису свежа. Ова јаја нешто слабијег квалитета продају се по вишим ценама, а потрошачи се на овај начин доводе у заблуду.

Јелица Антељ  - Ивана Албуновић

----------------------------------------------

Превоз „термокингом”

Трговци кажу да се свежа јаја чувају у расхладим коморама у којима је потребно да температура буде од два до осам степени.

– После тога се транспортним возилима која имају „термокинг” (уређај за хлађење и контролу температуре у возилу) јаја превозе до малопродајних објеката где се чувају и продају у расхладним витринама. Најбитније је да се од производње до коначне продаје јаја не прекида хладан ланац – објашњавају у „Делта максију”.

У „Фамилија маркетима” кажу да класу ове намирнице одређују добављачи, на основу грамаже. Цена се разликује у просеку око три одсто од класе до класе. Најјефтинија јаја су „Б” класе.

С. Д.

----------------------------------------------

Заблуда о жуманцету и беланцету

Природна боја жуманцета је светложута, а не наранџаста како верује већина потрошача. Ово је, кажу произвођачи, још једна заблуда о јајима. Боја може да се дозира додавањем компоненте карофил концентрату којим се хране кокошке. Зато не треба судити о квалитету ове намирнице по томе какве је боје жуманце.

И поред тога што ће се многи радије ухватити за крупнија, познаваоци кажу да су она средња, ситнија јаја квалитетнија јер их носе млађе кокошке. Што је кокошка старија, она носи крупнија јаја. Због тога познаваоци саветују купце да у трговини бирају паковања „А” и „Б” класе. Најбољи показатељ квалитета и свежине производа јесте изглед беланцета које би, када се љуска разбије, требало да буде густо и слузаво.

------------------------------------------------------

Џамбо и проносци

Јаја највише класе у Србији означавају се са „СС”. Ово су такозвана џамбо јаја која теже више од 70 грама и могу се само понекад наћи у радњама.

Јаја класе „Ц” (тежине од 50 до 60 грама) ретко се могу купити у супермаркетима јер их дају коке на почетку носивости. Иначе, одокативна метода избора није најпоузданија, јер мање јаје може да буде теже од већег.