Руси не беже од тендера за НИС

Последње информације говоре да би руско-српски преговарачи могли да седну за сто већ у понедељак, када се очекују исцрпљујући преговори о градњи гасовода "Јужни ток", модернизација НИС-а и завршетак подземног складишта "Банатски Двор". Српска преговарачка група чека долазак Руса, будући да је у њиховим рукама платформа – документ који им је уочи Нове године предат, а који садржи кључна енергетска питања везана за Србију. О тачном доласку руског преговарачког тима засад немају прецизне податке ни у "Гаспромњефту", који је виђен за новог власника НИС-а. Иако се ових дана у српским медијима води права битка за постизање што више цене за НИС ако 51 одсто компаније буде продато "Гаспромњефту", наш лист поуздано сазнаје да овај руски гасно-нафтни гигант не бежи ни од расписивања тендера за НИС, убеђен да ће дати најбољу понуду, баш као што је и "Лукоил" пре неколико година то учинио купујући "Беопетрол". Они су касније признали да су преценили компанију, али да позиционирање у овом региону нема цену.

Иако извор "Политике" близак српском преговарачком тиму тврди да ће до потписивања споразума са Русима највероватније доћи, не искључује ни могућност да, ако до договора не дође, "Гаспромњефт" учествује на тендеру за НИС. Тендер би, прецизира наш извор, сигурно био расписан уколико "дил" са Русима пропадне.

Од наредног сусрета са "Гаспромом" очекује се да се дефинишу граничне тачке уласка цевовода у Србију, траса и место изласка цеви. У руском предлогу се каже да је цевовод капацитета који омогућује транспорт најмање 10 милијарди метара кубних природног гаса годишње. Може, дакле, и више. Све је ствар договора.

Услов за то је да "Гаспром", односно његова ћерка фирма постане власник најмање 51 одсто акција НИС-а. Српска страна може да на располагању има највише 49 процената, што значи да део тих акција може да подели радницима и пензионерима НИС-а, као и грађанима Србије.

Већинске пакете руска страна тражи и у пословима око градње "Банатског Двора", као и за будући гасовод "Јужни ток". Међутим, спорно је што "Гаспром" помиње цифру од тек 300 милиона кубика гаса, а потенцијал "Банатског Двора" се процењује на око две милијарде кубика. Осим тога, "Србијагас" је у старту имао план да се у резервоар утисне око 800 милиона кубика.

Исти извор, који има увид у документ предложеног споразума, уверава да се у овим папирима нигде не помињу цифре које лидер Г17 плус и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић помиње као суме које је "Гаспром" спреман да плати за НИС – 500 и 400 милиона евра. А како каже, Руси ће "уживо" одговорити на платформу коју им је овдашња влада доставила.

Било како било, српска влада треба да у најскорије време заузме став да ли хоће да НИС прода што скупље и Србија остане без паралелног снабдевања гасом, зависна, дакле, искључиво од тога колико јој гаса буде стизало јединим правцем из Русије преко Украјине и Мађарске. При том је познато колико Мађарски "Мол" скупо наплаћује дистрибуцију гаса Србији – 30 долара на 1.000 кубика, што је највиша цена у окружењу. У вези са убирањем профита и пореза, у споразуму је наведено да ће будуће мешовите компаније плаћати порез на територији где послују.

Дилема је дакле – истрајавати на ставу Г17 плус и инсистирати на тендеру за НИС или се припремити на ценкање и у пакету постићи што бољу погодбу за државу.

Српска страна ће, како се сазнаје, инсистирати на томе да се из НИС-а изузме "Нафтагас", који се бави истраживањем и експлоатацијом нафте и гаса. Питање модернизације рафинерија и екологије биће дефинисано посебним уговорима.
Јасна Петровић

--------------------------------------------------------------------------

Европска комисија забринута

Лондон – Европска комисија је забринута због могућности да "Гаспром" преузме монопол над нафтним производима у Србији, објавио је Би-Би-Си, називајући могући договор Београда и Москве контроверзним. У извршном телу Европске уније кажу да продаја НИС-а треба да буде отворена и транспарентна. "Комисија се нада да ће продаја тако важне имовине као што је српска нафтна компанија бити отворена и да ће бити вођена објективним, комерцијалним и економским интересима", изјавила је Кристина Нађ, портпарол комесара за проширење.

Би-Би-Си преноси и изјаву из Министарства рударства и енергетике у Београду да мотиви за договор са Русима нису политички, већ су засновани на потреби Србије да има сигуран доток гаса.

"Ми немамо алтернативу", изјавио је Дејан Стојадиновић, портпарол Министарства. "’Гаспромова’ понуда укључује сигурне испоруке и то је веома значајно за Србију. Ми не можемо да се снабдевамо из Алжира или из Норвешке, одакле се снабдева остатак Европе", рекао је Стојадиновић.
С. Р.