Ниш трпи због новог закона

Ниш – Усвајањем четири закона о територијалној и локалној организацији Србије у Народној скупштини, крајем децембра прошле године, највећи губитници су досадашњи градови – Ниш, Нови Сад и Крагујевац. То је општа оцена бројних стручњака из домена рада локалне самоуправе. Исто мисле и представници политичких структура у Нишу – и странке и партије на власти, или из опозиције. Зато се и постављају питања: да ли је баш све у поступку припрема и усвајања нових закона морало да буде на штету постојећих градова, посебно Ниша, и да ли су приликом изгласавања закона нишки посланици у Народној скупштини били прави заступници народа и свог бирачког тела, или само део "гласачке машине".

Проф. Милан Петровић, са јавноправне катедре Правног факултета Универзитета у Нишу, објашњава за "Политику" због чега је град на Нишави велики губитник:

– Ниш је доношењем нових закона много оштећен, јер је изгубио положај који је до сада имао и то ће се сигурно одразити у будућности у многим областима живота. Морало се схватити да су сви досадашњи градови били центри развоја у сваком погледу значајних делова ове земље, па се није смело дозволити да исти статус имају насеља са много мањим потенцијалима и могућностима. Исто тако, када се већ говори о новим законима, мора се рећи да ће се негативно одразити и на бирање градоначелника у градским скупштинама. Било је много боље када је народ бирао градоначелнике, а сада ће новим законима бити као у комунизму, јер ће доћи само до поделе власти.

У Нишу већ десет година ради Балкански центар за локалну самоуправу, на чијем челу је и даље Рајко Кузмановић, недавно изабрани председник Републике Српске. Директор овог центра проф. др Миле Илић за наш лист каже да је пре више од деценије Ниш добио статус града, јер је у потпуности испуњавао све тада тражене услове.

 – И остали градови у том "пакету" – Нови Сад, Крагујевац и Приштина имали су више од 100.000 становника, а Ниш је већ тада, средином деведесетих, испуњавао и услов да буде заједница градских општина, будући да је прерастао бројку од 200.000 житеља, са добром организацијом свих локалних служби и органа. Због тога је, пре неколико година, формирано пет градских општина – Медијана, Пантелеј, Црвени крст, Палилула и Нишка Бања. А познато је да је Ниш био и остао и велики привредни, универзитетски, културни и спортски центар и постојала су реална очекивања да ће, као и Нови Сад и Крагујевац, ипак добити другачији статус. Нажалост, парламентарни представници из ових крајева ничим нису указали на последице које су могуће статусним изједначавањем досадашњих са новим градовима – наводи Илић.

Према мишљењу наших саговорника, у новој организацији Србије, Ниш, што се иначе очекивало, неће бити у ситуацији да рачуна на више пара, више самосталности, бољи и бржи развој. И, свакако, неће бити у могућности да оснива и формира сопствене, као што је ситуација у Београду, регионалне сервисе, попут информативних и других. Очекивана бржа децентрализација Србије, такође, неће бити остварена. А то ће се негативно одразити и на укупан развој овог дела Србије, без обзира на то што ће у близини Ниша бити више "нових" градова.