Сузе донеле преокрет

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10. јануара – Слободна фоторепортерка Меријен Пернолд-Јанг (64) изненадила је и себе и друге – двоструким "упадом" у историју америчких председничких избора. Својим "запиткивањем" је "преусмерила" ток прекјучерашњег изјашњавања у Њу Хемпширу, док је она лично одолела последицама које је изазвала. Меријен је, наиме, на предизборном скупу поставила питање Хилари Клинтон – како подноси суровости кампање. Председничкој претенденткињи је то био добродошао повод да "отвори срце", како су јој сарадници саветовали, па су јој чак и очи засузиле док се исповедала да јој је "тешко".

Емотивни наступ утицао је на бирачко тело, нарочито на жене, и допринео победи Клинтонове у Њу Хемпширу – слажу се аналитичари. Њене речи дирнуле су и Меријен, али је она гласала за Барака Обаму, чије речи су јој се највише свиделе. Допринела је, испада, промени масовног гласачког расположења – противног свом личном опредељењу, које је успела да очува од утицаја набујалих (са)осећања…

Овдашњи медији хвале Меријен као "специфичан феномен", али и признају да колективно нису били дорасли ефектима њеног индивидуалног чина. Нису се досетили да поставе "право питање", као што је она учинила, него су журили да својим одговорима предухитре одговорне, у овом случају бираче, при чему су – грдно оманули у "типовању", пољуљавши поверење публике у њихову објективност и компетентност.

Листом су, наиме, предсказивали пораз – потоње победнице. Прогнозе главних листова су се показале постојаним као листови крошњи у позну и ветровиту јесен. "Паника" – наслов је којим је "Њујорк пост" пропратио снимак сузне Хилари. Али, сада су под притиском тих потцењених суза и многи други, па и најутицајнији, медији.

Погрешна сугерисања исхода у Њу Хемпширу публиковали су и "Њујорк тајмс", "Лос Анђелес тајмс", "Чикаго трибјун", "Њусвик", телевизије Си-Ен-Ен, Ен-Би-Си, Еј-Би-Си, Си-Би-Ес. Изузетак од тог нежељеног правила није био ни "Вашингтон пост", али се због тога један његов новинар јавно извинио а други подсетио на превиде свих па и колега из његове редакције. "Главни медији су понижени" и поводом омањивања у проценама изборног процеса у Њу Хемпширу делују "као да их је опустошио ураган" – оценио је калифорнијски професор новинарства Марти Каплан. Хроничари подсећају да је створен "зачарани круг" из кога ће се тешко изаћи.

Пре најновијег застрањивања, овдашњи медији су о Хилари Клинтон говорили као о "апсолутном фавориту", да би из њеног неуспеха у Ајови извукли закључак како је "готова", а онда – после њеног успеха у Њу Хемпширу – истицали како опет "доминира у конкуренцији демократа". Летос су "отписали" и ветерана Џона Мекејна, али је он убедљиво прошлог уторка победио своје републиканске ривале, међу којима и претходно фаворизованог Мита Ромнија и "изненађујућег" победника, на изјашњавању у Ајови, Мајкла Хакебија.

Неке поуке искуства су уважене, друге нису. После погрешних вести да је 2000. године на председничким изборима победио Ал Гор, мада је, под спорним околностима, тада на чело државе дошао Џорџ Буш, сада се није журило с проглашавањем победника у Њу Хемпширу. Брзало се, пак, с прогнозама да се "победник већ зна", али се показало да је то неко други а не предсказани.

Смењују се тако "умирања" и "оживљавања" кандидата. Већ "сахрањени" у следећој фази "сахрањују" друге, па се обрт проглашава као "повратак отписаних".

Сви ти статуси су, пак, производ медија – оцењује аналитичар "Поста". Штампа је, додаје, прогласила и "мртве" и "оживљене" и "отписане" и "повратак отписаних". Тешко је одбранити се од сличних "претумбација", каже новинар Си-Би-Еса Џеф Гринфилд, уз напомену да је такав приступ новинарима "у ДНК".

Традиционални медији посрћу у настојању да неутралишу дејство интернетске кореспонденције у којој се појављују открића која надмашују домете класичног новинарства а често и саму реалност – сматрају поједини експерти. Уместо да намеће критеријуме поузданости информације, новинарство подлеже трци за недоказивим – кажу други.

Погрешну прогнозу исхода изјашњавања медијски лидери настоје да објашњавају и као примену критеријума "истрајности" а не "пролазности". Уредник "Њусвика" Џон Мичам каже да би и сада, као уочи бирања у Њу Хемпширу, на насловну страну ставио Обаму. Сенатор из Илиноиса, који би постао први црнац на челу САД, по Мичаму "није само вест него историјски догађај".