Референдум о законима које наметне високи представник

Oд нашег сталног дописника
Бањалука, 1. октобра – Ако високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентин Инцко настави са наметањем закона и њиховог спровођења, Народна скупштина Републике Српске ће заказати референдум на којем ће се грађани изјаснити о његовим потезима. Овај закључак усвојили су данас у Бањалуци посланици Народне скупштине.

Посланици су, већином гласова, усвојили и закључак да ће се у случају да дође до непосредног изјашњавања о наметнутим законима високог представника сви представници Републике Српске повући из рада заједничких органа БиХ. Повлачењем из заједничких органа БиХ, представници Републике Српске ускратиће „подршку управљању БиХ од стране незаконите власти Канцеларије високог представника“.

Такође, посланици су дали пуну подршку ставовима и закључцима у јучерашњим излагањима председника Републике Српске др Рајка Кузмановића и премијера Милорада Додика. Суштина њихових излагања своди се на оцену да Канцеларија високог представника ни по једном пропису нема право да доноси и намеће законе, а поготово да мења уставно уређење БиХ.

Кузмановић је деловање високих представника, који за свој рад никоме не одговарају, назвао „тамном страном демократије“ и упоредио га са цивилним и војним диктатурама. Додик је казао да се БиХ налази у стању непроглашеног протектората и заробљеништву Канцеларије високог представника. Он је подсетио на ставове Венецијанске комисије и Савета Европе да је деловање високог представника „непомирљиво са демократијом“.

Посланици Српске демократске странке, Партије демократског прогреса и Српске радикалне странке гласали су против закључака, јер владајућа коалиција није прихватила предлоге закључака које су оне предложиле. ПДП је, поред осталог, тражила од републичких функционера да „повуку своју подршку актима који могу бити узрок угрожавања двоентитетског уређења БиХ“. Реч је, у ствари, о захтеву да премијер Додик повуче потпис са споразума који су, осим њега, потписали лидер Странке демократске акције Сулејман Тихић и шеф Хрватске демократске заједнице Драган Човић – којим су се сагласили о подели БиХ на четири територијалне јединице.

СДС је тражио да Народна скупштина формира анкетни одбор чији би задатак био „да утврди импликације навода председника Владе Републике Српске у вези са тврдњом да је био уцењиван од стране Канцеларије високог представника понудом да пристане на уставне промене на штету Републике Српске, а да ће му заузврат бити опроштено учествовање у криминалним и корупционашким аферама“. Додик је одбацио оптужбе опозиције да страначке интересе ставља изнад општих и истакао: „Наставићемо да радимо на афирмацији и заштити наших права, гарантованих Дејтонским споразумом.“