Из хладноратовског у шенгенско доба

Од пет хиљада до 25.000 динара платиће грађанин Србије уколико у року од 12 сати не пријави да му је у посету дошао страни држављанин, наведено је у Предлогу закона о странцима који је влада ове недеље упутила у парламент. У складу са прописима ЕУ, прописима шенгенског споразума и новим Уставом, предложени закон треба да замени постојећи из 1980. године и прецизира визна правила и рокове боравка за странце у Србији. Њиме се, кажу у МУП-у, услови за добијање виза потпуно усклађују са захтевима у земљама ЕУ, скоро су идентични са шенгенским правилима и као такви представљају увод у разговоре надлежних о укидању визног режима са земљама потписницима Шенгенског споразума.

Управо је законом из 1980. прописана обавеза пријављивања боравка странаца и она је задржана и у предлогу новог закона. У МУП-у подсећају да је "у целом свету" пријава боравка обавеза за све који приме странце, да се њом контролише дозвољено време њиховог боравка као и безбедност у држави. А пријављивање је поједностављено могућношћу да се пријава о боравку достави МУП-у имејлом.

Тај закон се задржао не само у Србији, већ и у Хрватској и у Словенији, где се и ригорозније спроводи. Дописник "Политике" из Загреба Радоје Арсенић пише да странци који бораве у Хрватској по било којем законском основу морају да се пријаве најближој полицијској станици у року од 12 сати од доласка. То, наравно, важи и за наше грађане који без визе долазе неком у приватну посету, док у туристичком и хотелском смештају то обавља домаћин, односно давалац таквих услуга. Казне за непридржавање овакве одредбе су од 300 до 3.000 куна (41–410 евра).

Дописница "Политике" из Љубљане Светлана Васовић-Мекина пише да у Словенији домаћин мора да пријави странца у року од три дана од преласка границе најближој полицијској станици. Поступак је не само крајње бирократски него и непријатан, са свим потпитањима о разлозима боравка до материјалне ситуације и обавезним наопаким писањем генералија придошлице "с југа" – у словеначкој варијанти са "ч" уместо "ћ" на крају презимена. Како сазнајемо у Полицијској станици Љубљана-центар, Словенија је тај пропис оставила у свом правном реду, док остале државе ЕУ боравак госта третирају "свака према нахођењу". Слични прописи постоје и у Аустрији и Немачкој. У Аустрији је, како нам је речено у амбасади, прописана обавеза грађана не само да полицији пријављују посете странаца, већ и да јој се сами пријаве уколико оду у посету на неколико дана у други град.

Међутим, не стоји тврдња да је пријава боравка странаца обавеза "у целом свету". У француској и грчкој амбасади "Политици" је речено да је такав пропис у тим земљама напросто незамислив и да би – када би био предложен парламенту – био доживљен као атак на слободу грађана. У Аустрији и Немачкој слични закони постоје, али нити их се грађани придржавају, нити се, што је битније, представници власти позивају на њих. Пријава боравка као облик полицијске присмотре ипак је само атавизам из хладноратовских времена, кад је сваки странац био потенцијална опасност по безбедност државе.

Виза на граници само изузетно

Странци ће убудуће само у изузетним случајевима на граници моћи да добију транзитну визу за пролазак кроз Србију, неће више од пограничне полиције моћи да добијају дозволу за привремени боравак од 90 дана, али ће моћи да добију визу за краћи боравак, која ће важити најдуже 15 дана.

Визу ће на граници моћи да добију, уз сагласност МУП-а, када постоје озбиљни хуманитарни разлози или је то у интересу Србије, ако нису имали прилике да је затраже преко дипломатског или конзуларног представништва и имају доказе да им је путовање хитно.

Процедура за издавање виза биће ригорознија, али административно једноставнија и бржа. Наиме, новим законом о странцима увела би се централна база података која би, према објашњењу, значила и већу сигурност за земљу.

Новим прописом, поред већ постојеће транзитне и визе за краћи боравак, уводе се и аеродромска и виза за привремени боравак. Тако ће убудуће, баш као у свим шенгенским подручјима, постојати четири врсте виза: А (аеродромска транзитна), Б (транзитна), Ц (виза за краћи боравак) и Д (виза за привремени боравак).

Иако странцу за време међупристајања авиона на аеродрому у Србији није неопходна виза уколико не напушта транзитни простор, влада убудуће може да одлучи да ли је из безбедносних разлога за нашу земљу одређеним путницима, рецимо у доласку из земаља у којима постоје јаке терористичке организације, потребна аеродромска "А" виза.

Транзитна "Б" виза издаје се и у дипломатским представништвима и могла би да важи и за више путовања кроз Србију, али у периоду од шест месеци, с тим да један пролазак не би могао да траје дуже од пет дана. Што се тиче "Ц" визе за краћи боравак, она се по предложеном пропису издаје за туристичка, пословна и друга путовања. Непрекидни боравак или укупно трајање више узастопних боравака странца са визом за краћи боравак која је издата у представништву, може да траје најдуже 90 дана и то у периоду од пола године рачунајући од првог уласка у Србију. Особљу дипломатских представништава уз "услов реципроцитета", може да се изда и на дужи рок.

Страни држављанин који намерава да борави више од 90 дана код нас, по Предлогу, дужан је убудуће да за привремени боравак прибави "Д" визу од дипломатског или конзуларног представништва у земљи из које долази. До сада се практиковало да странци који у Србији већ краће бораве, овде и траже дозволу за привремени боравак. А он се одобрава странцу који има довољно новца за издржавање, здравствено је осигуран и "има оправдане захтеве". "Д" виза издаје се у трајању од једне године, а особљу дипломатских представништава и на дуже. Иначе, странцу који је члан уже породице српског држављанина привремени боравак може да се продужи на време до три године или до испуњења услова за стално настањење.

Ниједна од ових виза неће бити издата странцу који нема пасош, не испуњава услове за улазак у трећу државу или нема довољно средстава за издржавање. Такође, ако му је изречена мера удаљења или протеривања или отказан боравак, ако му је забрањен прелазак државне границе, може да угрожава безбедност у Србији и евидентиран је као међународни преступник. Виза неће бити издата ни странцу који нема потврде о вакцинисању или други доказ да није оболео, а долази са зараженог подручја.

Стални боравак се, слично као до сада, одобрава странцу који је у Србији, на основу одобрења, боравио дуже од пет година или је најмање три године у браку са српским држављанином, малолетнику чији је један од родитеља држављанин Србије или странац стално настањен, као и странцу који је пореклом са територије Србије, наводи се у Предлогу закона, који се не би примењивао на странце који су захтевали добијање азила и оне који по међународном праву уживају привилегије и имунитете.

--------------------------------------------------------------------------

Визни режим не важи за земље бивше Југославије

У складу са Споразумом о специјалним везама између РС и Србије, нови визни режим неће се примењивати на грађане Републике Српске и они ће и даље моћи да пређу границу само са личном картом. Нови визни режим ће важити само према земљама са којима је Србија и пре ступања на снагу овог закона имала режим уласка у Србију на основу виза. Према томе, визе неће бити потребне за грађане бивших југословенских република изузимајући Словенију. Међутим, сви они који немају српско држављанство, као и до сада, мораће да пријаве свој боравак.

Иначе, у догледном периоду биће предложено и да се укине визни режим према земљама ЕУ.

--------------------------------------------------------------------------

Казне за "илегалце" у Србији

Са 100.000 до 500.000 динара убудуће ће се кажњавати превозници, туристичке и друге фирме који незаконито спроведу странца на нашу границу или у Србију, а одговорна лица са 10.000 до 50.000 динара. Новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара казниће се предузетник који не пријави боравак странца у року од 12 часова од смештаја, а и за једне и за друге превиђена је, што је новина, и забрана делатности ако понове овај прекршај.

Казне од 10.000 до 50.000 динара предвиђене су за странце који незаконито уђу у Србију и који је не напусте у одређеном року, као и ако напусте без одобрења прихватилиште МУП-а за странце "илегалце".

Предложени пропис још налаже да ће странцу ког није могуће одмах удаљити или му није утврђен идентитет, бити одређен боравак у прихватилишту МУП-а, под појачаним полицијским надзором, а по року који се уводи – не на дуже од 180 дана. Прихватилиште ће бити предвиђено и за малолетнике "илегалце", који ће ту бити смештени у пратњи родитеља или законског заступника.