Фабрике у корову, земља Кинезима

Житорађа – У центру Добрича, подручја са обе стране реке Топлице, до њеног ушћа у Јужну Мораву, налази се Житорађа, ни село, ни град. Ово мало место, међутим, једино у Топлици има посланика у Народној скупштини – Марка Миленковића, члана Српске радикалне странке, партије која је у опозицији и у Житорађи и у свим околним општинама. А било их је својевремено у савезној и у републичкој скупштини и по неколико.

По породицама Костић, Величковић и Дачић, ова варошица се надалеко прочула: Смиљко Костић, дугогодишњи директор Дуванске индустрије и потоњи градоначелник Ниша, највише времена проводи у прелепој кући коју је саградио у родној Житорађи. С друге стране брда је дом породице Величковић, који је подигла њихова ћерка, естрадна звезда Светлана, удата Ражнатовић. И Ивица Дачић, заменик председника владе и министар унутрашњих послова, овде је провео детињство, у малој породичној кући на периферији насеља. Житорађа се помиње и уз име Миодрага Ракића, шефа кабинета председника Србије Бориса Тадића, који је родом из оближњег села Црнатово.

Политичка збивања овде су вазда била узбудљива, а „клацкалица” скупштинске већине често је претезала са једне на другу страну. Сада је на власти коалиција ДС, НС, Г-17 и група грађана, која има 22 од 31 одборника локалне скупштине, док су у опозицији ДСС и СРС. Од увођења вишестраначја, ово је први сазив скупштине у коме нема ни једног одборника СПС-а.

На челу општине је Миодраг Петровић (ДС), доскорашњи хирург у прокупачкој болници. Недавно су га локални радикали жестоко критиковали, тврдећи да је локални буџет „пробијен“ за чак 48 одсто, јер се, кажу, у општини запошљавају многи „саветници“ и „заменици“, а све по партијској линији.

– У општини раде четири саветника и три заменика, како је и предвиђено споразумом коалиције. Они примају накнаду од по 15.000 динара месечно, па није истина да је због тога пробијен буџет – каже за наш лист Петровић, додајући да је, зарад штедње, сам себи смањио плату за трећину.

– Друге су овде муке. У Житорађи је 2000 незапослених, а нових радних места нема ниоткуд. На ободу вароши су саграђене па корову препуштене хале једне од фабрика нишке Електронске индустрије, површине 12.500 квадрата. Два-три приватна предузетника тек покушавају да крену са озбиљнијим пословима – реферише председник Петровић, објашњавајући да општински стратези траже начин како да прамац развоја усмере у воде пољопривреде, а за то је неопходно створити услове за пристојан живот, како би млади остали на селу. Понешто од тога је са папира преточено у живот: у самој Житорађи почела је градња дечјег вртића, поставља се водовод за села Подина, Лукомир, Јасеница, Ђакус, Смрдић и Пејковац, до њих се граде и путеви, поправљају се тамошње школе... Послови се углавном финансирају новцем добијеним из републичког буџета.

– А да би се средства добила „одозго”, треба најпре сачинити добре пројекте, па онда с њима „обијати прагове” надлежних министарстава. А у овој малој средини нема много оних који такве пројекте могу да ураде. Да се некоме плати са стране, нема пара. То је зачарани круг – каже председник општине Миодраг Петровић.

У Житорађи смо се затекли на пазарни дан. На главној улици, уствари делу магистралног пута, који од Дољевца преко Житорађе повезује Ниш и Лесковац са Прокупљем и Косметом, много је људи и возила. Овдашња пијаца некада била позната по богатој понуди паприке, парадајза, лубеница, сира и јаја...Сад је свега тога мање, а и пијаца је измештена преко Топлице. У центру је – бувљак! Продаје се и купује све и свашта, старо и ново. За квалитет се и не пита – само да је јевтино. Дуж главне улице је низ кафана, прилично добро попуњених гостима. Бистри се локална и висока политика и, уз чашицу, ламентира над скупоћом и старим, бољим временима. За то време, на оближњем пољу, где су некад Добричани гајили пшеницу и кукуруз и уређивали чувене „бајче“ (баште), Кинези подижу пластенике и узгајају поврће чије су семе донели из своје постојбине, на парцелама које од овдашњих земљорадника узимају у аренду. „Овде земља много добра“, кажу Кинези.