Иран попустио, али није одступио

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 2. октобра – Изненадна иранска кооперативност јуче на преговорима са шест великих сила у Швајцарској „конструктиван је почетак” (Обама), али је само „условни помак”: биће неопходни још месеци, па можда и године пре него што се (евентуално) постигне чврст споразум којим би се спречило да свет добије још једну нуклеарно наоружану силу.

Поред ове констатације, прве америчке анализе указују и да је пристанком да у року од две недеље инспекторима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) отвори врата свог тајног, недавно откривеног нуклеарног постројења у Кому, спремношћу да већину свог нискообогаћеног уранијума пошаље на дораду у Русију и Француску и сагласношћу да се до краја овог месеца одржи нова рунда преговора – Иран себи обезбедио предах од додатних међународних притисака и избегао увођење нових санкција, а да се при томе није одрекао ничег суштинског.

Америчке процене су и да Техеран у овом моменту није имао избора, сатеран у ћошак после открића да, поред „легитимних”, гради и тајне нуклеарне комплексе, што је ојачало уверење да му је крајњи циљ да се домогне атомског оружја.

Договор је, како преноси данашњи „Вашингтон пост”, постигнут на 45-минутном састанку америчког преговарача Вилијама Бернса и његовог иранског колеге Саида Џамилија, док су остали учесници за то време ћаскали на тераси виле из 18. века, са погледом на Алпе и Женевско језеро. После тога није било разговора „у пленуму”, већ само брушења детаља по групама онога што је трасирано на првом директном сусрету једног високог америчког и иранског функционера у последњих 30 година.

Њихов разговор је, како се овде преноси, био „прилично отворен” и свестран, дотакавши се чак и питања људских права.

Женевски резултат представља и почетни успех Обаминог приступа да се ирански проблем решава дипломатијом, али је, саопштавајући јуче шта је постигнуто, он сматрао да то истовремено треба и да похвали и да упозори Иранце да са речи морају да пређу на дела.

Од јуче је свакако умањена међународна узбуна око тога колико је Иран близу атомској бомби, али се указује да се Техеран још није обавезао да ће обуставити свој нуклеарни програм. Штавише, после разговора ирански представници су нагласили да не пристају на ограничавање њиховог „сувереног права” да развијају нуклеарну енергију.

Јучерашњи резултат изгледа велики и зато што се, после искуства седмогодишњег западног натезања са Ираном око нуклеарног питања, веома мало очекивало.

Из овдашње перспективе, најновији ирански уступак добродошао је и незападним учесницима у преговорима, Русији и Кини, које би нове санкције прихватиле само у крајњој нужди, с обзиром на то да са Техераном имају јаке економске везе. Русија тамо извози знатне количине војне опреме, а Кина из Ирана подмирује око 12 одсто свог увоза сирове нафте (и Ирану потом продаје њен главни дериват, бензин).