Кад засвирају лукаве лије...

ПОВОРКА ЧУДЕСА
Динарски масив богат је васколиком флором и фауном. У свим балканским земљама то ће неизоставно бити наглашено посетиоцу из спољног света. Нарочито смо поносни на ендемске врсте – човечију рибицу, голубачку мушицу и, наравно, Панчићеву оморику. Кажу да су, средином деведесетих, расаднике и плацеве за продају божићних јелки у Холандији преплавили примерци који су се продавали под називом "Српски ариш". Упркос чињеници да је тако назван четинар био лепши и елегантнији од традиционалних јелки – продаја је била мршава. У Холандији се, више него у другим европским земљама, говорило о Сребреници и злочинима почињеним у околини тог града. Но, тржиште лако налази начине да заобиђе препреке: наредне године исти четинари су се продавали под називом "Оморика". Био је то тржишни успех.

Флора и фауна су, дакле, један од могућих начина за регионални – толико очекивани – продор у бели свет. Докази о богатству биљног и животињског света могу се наћи на сваком кораку.

Нема тог аутобуса који хрли према Далмацији из метеоролошких простора Средње Европе који, у неки ситан ноћни сат, неће застати на паркингу мотела "Мацола". Буновним путницима, жељним да се што пре докопају просторија обложених керамичким плочицама или да утоле глад и жеђ, одмах поред бочног улаза, биће приређен необичан дочек: оркестар свира. Једини звук који се чује је, међутим, жамор кафане и какофонично звецкање есцајга.

Како приличи – банда има и име: код лимених дувачких оркестара име се обично исписује на кружној површини затегнуте коже великог бубња. Како ова музичка група нема бубњара, чак ни добошара, име се налази на постаменту једног од њих, урезано у дрвени овал: "Крешендо".

Никада нећемо сазнати коју врсту музике нарочито негује овај квартет, будући да га сачињавају препариране лисице.

Сталну публику, са стране, сачињавају и два позамашна мрка медведа. Искежени, са шапама напред, обликовани баш онако како су бивали препарирани трофејни примерци које су, што заједнички, што појединачно ловили Тито, Чаушеску, Живков и њихови пратиоци. На оближњим Плитвицама или било где другде. Декорацију ресторана чине и друге, подједнако непомичне зверчице. Рекло би се – скулптуре које су некада биле жива бића.

Све у свему, амбијент достојан "Алисе у земљи чуда".

Постоји увек једна сенка непријатности у нашем доживљају ловачких трофеја, нарочито пуњених животиња. Наравно, нису малобројни и они који управо то и воле: недавна путујућа изложба препарираних људских тела у покрету са размотаном мускулатуром и разлистаним унутрашњим органима била је сензационалан међународни успех.

Иако смо у поодмаклој фази глобализације, још увек постоје нимало занемарљиве цивилизацијске разлике. О томе сведочи и бизарна вест недавно пренета у нашим новинама, да је становник Њујорка, имигрант из Србије, алармирао све нивое полиције тако што је – мимо праксе уобичајене у индустријским земљама Запада – својеручно припремио прасе за ражањ. Будући да се одојци не могу купити на пијацама "Велике јабуке", наш земљак је примерак намењен ражњу купио у "Пет-шопу". Изгубивши из вида да је Њујорк, нарочито после једанаестог септембра, место потпуне контроле, прасе је заклао на кровној тераси – хеликоптерска патрола проценила је да је то непознати терориста који спрема неку неподопштину. Законска регулатива је већ постојала, а укључиле су се и организације за заштиту животиња. Новине нису даље обавештавале како се, пред судовима, развија случај – али јасно је да се нашем земљаку не пише добро.

Тешко је, наравно, проценити како би се активисти за заштиту животиња поставили према немој музици оркестра лија у прометном ресторану "Мацола". Можда је срећна околност у томе што се они обично не возе међуградским аутобусима.