Тржиште чека милионе „заробљених” квадрата

Педесетак грађевинских локација где су инвеститори пробили рокове за завршетак радова ускоро би могло бити враћено граду на располагање. Ако Секретаријат за имовинско-правне послове одлучи да су се стекли услови да инвеститори изгубе право коришћења, парцеле ће поново бити у промету и, под условом да неки ранији корисник не докаже право власништва, стављене на лицитацију. Tо би обезбедило знатан прилив новца у истањени градски буџет. Још су боље вести да секретаријат, како каже Страхиња Секулић, градски јавни правобранилац, прикупља податке и за још 300 сличних случајева од око 500 колико их има у Београду. Колико је то квадрата, не зна се, јер их нико није сабирао још од 2003. године. Тада су забележене 573 „заробљене” локације, где су радови прекинути или никада нису ни започети и оне су заузимале чак 5.000.000 квадрата.

Још те године формирана је Комисија за престанак права коришћења градског грађевинског земљишта, али су њен први и други састав решили свега око 70 предмета. Њихови чланови су веровали да морају чекати да се корисници добровољно одрекну парцеле уместо да Комисија иницира одузимање. Грађевинско одељење тадашњег министарства инфраструктуре, сада пребачено у ресор просторног планирања, закон је тумачило другачије и сматрало да градске комисије имају одрешеније руке. Министарства су издавала упутства, али комисија их очигледно није доживљавала као велику помоћ, можда и зато што у њој није било много правника специјализованих за имовинско-правна питања, без чега се, како је упозоравала још прва председница тог тела, овај посао није могао обављати. Осим што је комисија у децембру прошле године добила такве стручњаке, недавно усвојени Закон о планирању и изградњи јасно је одредио градског јавног правобраниоца као институцију задужену за покретање процедуре одузимања, тако да је „механизам” постављен и учвршћен.

– Захтеве за одузимање ћемо подносити чим добијемо податке из секретаријата. На основу њих комисија ће, ако нађе елементе, издавати препоруке за одузимање плаца. Секретаријат доноси коначну одлуку. Верујем да ће се поступак убудуће завршавати много брже – објашњава Секулић.

На удару комисије могли би се наћи и инвеститори који, сем што локацију не приводе намени, дугују новац за накнаде Дирекцији за грађевинско земљиште.

– Уколико се не појави ранији корисник земљишта који на основу Закона о планирању и изградњи може да право коришћења конвертује у право својине, парцеле ће бити укњижене на град и понуђене на лицитацији. Почетну цену задајемо на основу процене Пореске управе – каже Ненад Бајић из Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

На овај начин град би коначно могао да заради од локација које су општине у деведесетим годинама прошлог века додељивале на коришћење за ситне паре.

Зачкољица је што ће град претходно можда морати и да обештети инвеститоре који су градњу макар започели и уложили средства у плац. Чак и то ће се више исплатити него да парцеле, највреднији ресурс без обзира на тренутни пад инвестиција и цена, остану замрзнуте. Ослобађање бројних квадрата, нарочито оних у центру града, свакако би отворило простор за подизање нових зграда.