Реформе без одлагања

Реформе јавног сектора и пензионог система су неизбежне, али српска влада би морала више да издваја за најсиромашније, поручује Џејн Армитиџ, регионални директор Светске банке за југоисточну Европу. Из Вашингтона је дошла у Београд да у име банке подржи структурне реформе, али и да са нашом влашћу, како каже за „Политику”,детаљно размотри започете инфраструктурне пројекте да би се убрзало њихово веома споро спровођење. Упркос томе, Светска банка не одустаје да финансира нове пројекте у Србији који ће омогућити веће запошљавање.

Како видите реформе јавног сектора у Србији?

То је важан део договора са ММФ-ом који се фокусира на томе да се одржи макроекономска стабилност и смањи буџетски дефицит.

Можете да повећате порезе или да смањите јавну потрошњу. Како је јавна потрошња у Србији превелика, повећавати порез је лоше за бизнис и погађа потрошаче. Мислим да у Србији постоји сагласност да је реформа јавног сектора најбољи начин да се смањи буџетски дефицит и одржи макроекономска стабилност. Ова тема јеважна у дијалогу између Светске банке и владе, за разлику од разговора са ММФ-омо буџетском дефициту. Наш став је да је неопходно сагледати ефикасност и исплативост јавне потрошње. Јавни сектор у Србији је већи него у многим земљама у региону и у 15 земаља Европске уније. И не само јавни сектор, него и текућа потрошња. Пензије су један од примера, док релативно мали износ идеу инвестиције. Сада је јавна потрошња у Србији близу 44 одсто БДП-а, а то је много. Током следећих неколико година било би боље за економију да се јавна потрошња смањи испод 40 одсто бруто домаћег производа да би се повећале инвестиције у енергију, путеве…

Анализа коју смо урадили указује да се реформом јавног сектора може урадити више са мање средстава, ада се квалитет одржи, па чак и повећа. Она је основа за разговоре Светске банке и српске владе и по нашем сазнању неки елементи биће уграђени у буџет за наредну годину који ће бити послат Скупштини. Видимо неке могућности за штедњу, а кључне су пензије.

Пензије су важне. Сви ћемо остарити. Важно је да се осигура да народ има бар минимални стандард, да уплаћују доприносе док раде, и да добију пристојну пензију. Пензије су замрзнуте у 2009. и 2010. и то помаже да се управља буџетским дефицитом на кратке стазе. Али, заиста је потребна објективна, равноправна и одржива реформа која ће обезбедити праве подстицаје људима да раде. На реформи пензија стога радимо веома пажљиво са надлежним министарствима.Друга кључна област техничке помоћи и подржаних пројеката јесу реформе здравства и образовања, јер верујемо да постоји намера да се постигне уштеда и повећа ефикасност.

Пружићемо финансијску подршку буџету током две године од 450 милиона долара – што је врло значајно.

Да ли сте задовољни спровођењем пројеката које је финансирала Светска банка?

Имамо 12 пројеката. Око 850 милиона долара је одобрено Србији. Пуно новца је уложено у изградњу основне инфраструктуре, путева, енергије… Ако се остваривање тих пројеката убрза, то би могло помоћи развоју и повећању запослености.Забринути смо што је остваривање пројеката разочаравајуће споро. Наша очекивања су да се пројекти реализују током, рецимо, четири године. Тако да се, ако се одређени износ позајми, сваке године потроши 20–25 одсто, како би се пројекат завршиозачетири-пет година. У Србији за то треба много више времена. Што значи да земља не остварује оптималну корист од ових средстава. Да позајмице буду ратификоване у Скупштини треба некад и две године. Затим, и Банка је бирократија. И ми можемо бити спори. Али смо такође уочили бројне интерне процесе у влади које би требало убрзати да би земља могла да има користи од наших средстава. То је био главни циљ моје посете, да у детаље расправимо пројекте.

Који је Ваш предлог за већу заштиту сиромашних?

Знам да сте забринути за сиромаштво, чему је Светска банка посебно посвећена. Направили смо енорман напредак у смањењу сиромаштва. За пет-шест година стопе су пале за пола, а у Србији са око 13 одсто на шест-седам одсто у 2008. Али, услед глобалне кризе стопа сиромаштва се повећава у многим земљама. Иако се тешко добијају тачни подаци, урадили смо пројекцијупо којој би стопа сиромаштва у Србији могла да се повећа за један до два процента. Један од кључних захтева у нашим преговорима јесте да се реформама јавна потрошња смањи, а да социјални програми који помажу сиромашнима морају бити одржавани. Тај трошак мора бити заштићен.

Србија троши релативно мало на социјалну помоћ у односу на друге земље, а нарочито ЕУ. Само два одсто БДП-а се издваја за социјалну помоћ. Анализе показују да постоји око 20 различитих програма. У многим случајевима то се зове социјална подршка, али не помаже баш сиромашнима. Има неколико програма, као што су материјално обезбеђење породице и дечији додатак, где новац заиста иде најсиромашнијима. Али то је мали програм. Има пуно сиромашних породица које не добију помоћ, јер немају документа. Саветујемо да Србија задржи а не да смањује трошкове за социјалне програме. Да се увећају програми који обезбеђују да новац заиста иде сиромашнима, да више иде ка најсиромашнијима. То је важан део нашег разговора.

Да ли је спољни дуг превисок? Како да се најбоље искористе кредити?

Иако се испољава велика забринутост да ниво јавног дуга Србије можда постаје превисок, око 24 одсто БДП-а није превише. Проблем је у томе што, како се криза повећава, земља повећава степен задужености. Зато је врло важно да се мање троши за плате, пензије, а више да се инвестира. Ако земља узима кредите и повећава задуженост, боље је да се та средства улажу у развој инфраструктуре, а не за плате, јер то није одрживо.

Бисерка Думић

-----------------------------------------------------------

Тешке али неопходне мере

Како бисте оценили мере које је предложила наша влада?

Планови владе су доста добри. Али је јако тешко. Сваког месеца се бројке ревидирају. Ова година је лошија, па је неопходно да се предузму додатне мере. Оне су веома тешке, незапосленост ће расти услед притисака да се смањи јавна потрошња, али су неопходне.