Хумана мисија грчког свештеника

Приједор – Готово од самог постојања Републике Српске постоји и жеља једног човека да помаже деци чије су очи, због погибије најмилијих у протеклом рату на овим просторима, и данас уплакане. Тај човек је грчки архимандрит Партенијус. Затекли смо га поново, по ко зна који пут, баш око Божића, како дели новчану помоћ за око седам стотина деце из Приједора чији су очеви животе изгубили на неком од ратишта широм БиХ. И не само у Приједору. Исту помоћ, редовно, свака три месеца овај свештеник дели широм Републике Српке за око две хиљаде малишана који се сваки пут обрадују његовим доласцима.
Ни киша, ни снег, ни високе летње температуре, ни баријере на граничним прелазима и царинске заврзламе нису га омеле да свих ових година обавља своју хуманију мисију. А она то уистину јесте. Из два разлога – помоћ, прикупљена од грчког народа, иде у праве руке и на праву адресу, а овај сићушни човек великог срца, враћа се кући срећан јер је успешно обавио задатак.

– Нисам од овог посла уморан и радићу га док год то будем могао. Мени првенствено помаже Бог и много мојих пријатеља – казује овај свештеник и додаје да његову идеју подржавају углавном сиромашни слојеви у Грчкој, богати не.

– Када је било бомбардовање Београда, 1999. године, одлучио сам да у Србију довезем бар 20 тона хране. Сакупили смо чак 120 тона. То лудило је трајало 78 дана и за то време ишао сам осам пута у Београд и донео више од хиљаду тона хране и лекова – присећа се отац Партенијус и наглашава да за њега границе међу државама нису препрека да стигне где је наумио.

Након редовног доласка у Републику Српску опет ће, каже, на Космет. Тамо му се једнако као и у Српској обрадују српске породице које, по његовом казивању, живе веома тешко. Уз помоћ цркве и добрих људи редовно довози камионе хране и одеће за њих.

– Помажем и једно албанско сиротиште у коме борави 40 дечака. Та помоћ је уследила на инсистирање грчких војника који су били у саставу мировних снага – скромно говори истичући да обавезно забележимо да има пуно среће у прикупљању помоћи за Србе на Космету. Једноставно, многи Грци желе, да помажу, у границама својих могућности.

Многи православни храмови у општинама широм Републике Српске улепшани су мермерним плочама које су, захваљујући оцу Партенијусу, стигле на ова подручја. Седам нових мермерних плоча за храмове у Српској, донеће у марту, када најављује нови долазак. Тада ће стићи неколико тона разног воћа и породични пакети које грчки донатори шаљу за децу у РС.

На питање шта је то што га мотивише да свих ових година истраје и жели да до краја живота путује и прикупља помоћ, отац Партенијус одговара да Србе сматра делом братског народа.

– На крају крајева, живимо на Балкану, православци смо и историја нам је увек била таква да нас је везивала и тиме смо остали истински пријатељи – казао је.

А да та веза заиста функционише и да има све предуслове да се настави и кроз младе генерације, говори и податак да је у граду на Сани, до сада, руком овог доброг човека крштено више од шест стотина деце. Њихови кумови су Грци који организовано, поводом овог свечаног чина, у мају или јуну сваке године стигну у Приједор.

-----------------------------------------------------------

Желео је да постане лекар

Грчки свештеник Партенијус је рођен на Кипру. Његова мајка је родила 16 деце од којих је десет живо, а он је најстарији. У Грчкој је завршио теологију и археологију, а жеља му је била да постане лекар и ради у Африци. Често истиче да је као петнаестогодишњак ишао у манастир и да се од тог тренутка у њему нешто чудно десило. Тако се његов сан да буде лекар и да лечи људе у Африци никада није испунио али је, тврди, ипак нешто урадио за народ овога дела света. Прикупља помоћ за угрожене чак и на далеком Мадагаскару, што му, како тврди, причињава посебно задовољство.