Хрватска брже ка ЕУ

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 4. октобра – „Велики успех Хрватске”, тако је љубљанска ПОП ТВ прокоментарисала чињеницу да је суседна држава после укидања словеначке блокаде у петак на Међувладиној конференцији у Бриселу, „која једва да је трајала пола сата”, успела да затвори чак шест и отвори пет поглавља у преговорима за улазак у ЕУ. „И неуспех Словеније”, закључила је водитељка Дневника поводом вести да уједно није дошло до „синхронизације тих преговора са арбитражним споразумом”, тачније да је пропала прва рунда преговора о демаркацији између две земље, иако је то био словеначки услов за скидање блокаде са хрватских приступних преговора са Унијом.

Шеф дипломатије Словеније Самуел Жбогар потврдио је да је у петак имао мандат да у Бриселу потпише „арбитражни споразум” са колегом из Хрватске, али је хрватски министар спољних послова Гордан Јандроковић изненадио и Жбогара и комесара Олија Рена речима да он такав мандат нема. Љубљанска штампа открива да је за хрватску владу споран словеначки захтев да посао око разграничења мора бити окончан најкасније до 2012. године. То је спорно и за словеначку опозицију, чији првак Јанез Јанша најављује интерпелацију влади премијера Борута Пахора, незадовољан јер Љубљана допушта Загребу трогодишњи рок за пресуђивање о разграничењу.

Словеначка опозиција страхује да ће Хрватска пре тог рока успети да уђе у ЕУ, што би „ослабило словеначку преговарачку позицију око демаркације”. Уље на ватру долила је и хрватска премијерка јер је демантовала Пахорова уверавања домаће јавности да ће преостала „техничка питања” разрешити са Јадранком Косор приликом заједничког сусрета у Загребу, заказаног за 20. октобар. Косорова је новинарима у Загребу казала да никакав званичан сусрет између ње и Пахора није утаначен.

Локални медији подсећају да се све то дешава на четврту годишњицу почетка хрватских преговора са Унијом, пошто „Хрватска нултим даном сматра 3. октобар 2005, када је Карла дел Понте потврдила пуну сарадњу земље кандидата са Хашким трибуналом, иако је ЕУ дала ’зелено светло’ Загребу за тај корак тек 4. октобра, у раним јутарњим сатима”.

„Са 28 отворених поглавља од 33 о којима преговара са ЕУ, Хрватска је од свих држава које се налазе у чекаоници за улазак у Унију – најближе том циљу”, подсећа „Дело”. Хрватску је спор са Љубљаном око разграничења на копну (Истра, Прекoмурје) и контроли Пиранског залива односно приступа Словеније отвореним водама Јадрана – коштао 10 месеци застоја у приближавању ЕУ. Толико је трајала словеначка блокада коју је Љубљана увела децембра 2008. пошто је утврдила да „приступна документација коју је Загреб предао Бриселу прејудицира граничну црту у Јадрану и на копну”. Јандроковић каже да сада очекује да хрватски приступни преговори буду завршени до средине 2010, иако је Хрватска уочи словеначке блокаде рачунала да ће тај део посла завршити ове године, а у Унију ући наредне или најкасније 2011. Сад је све померено за годину дана.

Напредак у осамнаестогодишњем спорењу око међе између Словеније и Хрватске уследио је прошлог месеца после споразума Пахор–Косор у Љубљани. Иако је Јандроковићев маневар у Бриселу непријатно изненадио врх овдашње политике, словеначка страна тврди да има још адута којима може приволети Загреб да гранични спор реши уочи уласка у Унију, никако после. Словенија је већ изразила резерву за три „важна приступна поглавља – риболов, околина и спољна, безбедносна и одбрамбена политика”. Разлог? Прејудицирање границе.