Вредност државне имовине знаће се тек 2011. године

Србија има 275.475 непокретности и 10.929.275 покретних ствари. Тако бар пише у извештају Дирекције за имовину Србије послатом влади у јулу. Није извесно да је то потпуни списак, а још мање се зна колико вреди та имовина. Да се зна колико вреди имовина важно је из хиљаду и једног разлога а прва три су да домаћин–држава зна колика му је имовина, да на основу тога може да се задужује и да припреми основу за спровођење закона о повратку имовине отете после 1945. године.

Евидентирање имовине Републике Србије биће завршено вероватно до краја године, а процена њене оквирне тржишне вредности биће урађена за не мање од годину и по дана, јер у нашем правном и економском систему за сада не постоји методологија помоћу које би она могла да се израчуна.

Oво је тврдња Србољуба Панића, помоћника директора Републичке дирекције за имовину Републике Србије.

Прошле недеље потписан је уговор између Владе Србије и Светске банке којим је Дирекцији одобрена бесповратна помоћ од око 300.000 долара. Тај новац Дирекција треба да искористи да у наредне три године изради стратегију за прецизно евидентирање и израчунавање вредности државне имовине, а уз помоћ страних консултаната из земаља у којима таква пракса постоји. Панић верује да ће тај посао бити завршен за 18 месеци.

– Према неким показатељима, систем за израчунавање вредности државне имовине који ми можемо применити имају Француска и Норвешка. Ми морамо од некога преписати једначину која ће дати резултате који су релативно приближни тржишној вредности и одступање од ње не би смело да прелази пет, максимално десет одсто – казао је Панић. – И та методологија не би била примењивана само за интересантну имовину, којом се, рецимо, бави двадесет агенција за промет непокретности у Београду, па можемо да дођемо до конкретних података, већ би требало да важи за све. Она би требало да нам каже и колико вреди шума у Липовици или, рецимо, резервоари на Пасуљанским ливадама. Значи, нама треба такав систем да ја на основу одређених критеријума могу да преко свог рачунара израчунам колико кошта, на пример, кућа у Сремчици.

Он каже да се нада да ће Дирекција после израде стратегиједобити логистичку, системску па и законодавну подршку, да се постојећи закон измени како би се унели нови критеријуми за евидентирање и пријављивање имовине и како би се увео стандард за израчунавање њене вредности.

– Или ћемо изменити постојећи закон или донети нови закон, који ће омогућити да знамо приближну вредност сваке државне својине или вредност свих вредности у Србији. И онда ћемо моћи да потражујемо кредите и да гарантујемо том имовином.

Према Панићевим речима, мањи проблем од вредновања је евидентирање имовине. Крајем септембра истекао је двомесечни рок који је Влада Србије дала општинама и јавним предузећима да доставе податке о комплетној имовини коју користе. Одзив је у овом тренутку између 70 и 80 одсто, а Панић очекује да ће до краја године бити скоро стопроцентни.

Обавеза пријављивања државне имовине и периодичног достављања података постоји од 1996. године када је донет Закон о средствима у својини Републике Србије. Тај закон, према Панићевим речима, није био много популаран јер је сва имовина општинаи јавних предузећа постала власништво Републике и бивши власници су постали корисници. С друге стране, казнене одредбе за непоштовање те обавезе инфлација је потпуно обесмислила и то су разлози због којих је одзив за пријављивање имовине био слаб у последњих тринаест година.

– Дирекција је решила да тај процес убрза јер је та обавеза захтев који имамо и са стране, од Светске банке и Међународног монетарног фонда. Такође треба имати у виду да нам предстоји усвајање два закона, закона о денационализацији или како ће се већ звати и закона о јавној својини, где морамо бити озбиљни као држава јер можемо сносити крупне консеквенце.

-----------------------------------------------------------

Државни стан ипак не кошта 8.000 евра

У извештају Дирекције упућеног Влади Србије пише да држава располаже с 9.860 станова чија је вредност око 7,5 милијарди динара (тачно 7.436.870.753 динара). То значи да један државни стан вреди у просеку око 8.110 евра.

–Вредност станова не стоји. Људи су уписивали вредности које су се у некој општини водиле ко зна откад или су књиговодствене и тако смо дошли до бесмислених износа. Да су то стварне вредности то би била катастрофа – објашњава Панић.

Раде Станић