Да Собрање личи на Рајхстаг

Скопље – Ни македонски политичари нису имуни на исконску бољку властодржаца да своју владавину овековече каквом монументалном грађевином. Премијер Никола Груевски форсира изградњу спортских хала и пливачких базена, а носилац је идеје о улепшавању зграде Собрања Македоније. Признаје да би волео да македонски парламент личи на немачки Рајхстаг. Премијер је задужио председника парламента Љубишу Георгиевског да руководи реконструкцијом зграде Собрања како би ова добила европски изглед. Његов предлог о надградњи зграде парламента је усвојен, па ће већ на пролеће започети радови.

У парламенту је око предложеног пројекта вођена бурна дебата, посебно око премијеровог инсистирања да зграда личи на Рајхстаг, односно да на ћошковима има куполе које би јој давале монументалнији изглед. Посланици опозиције су инсистирали на томе да се сачува аутентичност постојеће зграде, односно да се она надгради за један спрат, али у истом стилу. Без обзира на то што се најављена надградња везује за недостатак простора у садашњој згради, али и за њен "европскији" изглед, јавна је тајна да је један од кључних разлога брисање дела прошлости на коју та зграда асоцира. У њој је пре Другог светског рата била смештена администрација Вардарске бановине, што се овде нерадо помиње. На то је у скупштинској расправи указала и Роза Каровска Топузовска из опозиционе Либерално-демократске партије, рекавши да су током историје многи освајачи градили монументалне грађевине, али да оне и данас стоје нетакнуте.

Зграда македонског парламента је изграђена 1938. године, по пројекту чешког архитекте Виктора Ј. Худака, а већ наредне године је постала седиште администрације Вардарске бановине. После ослобођења зграду су населиле нове македонске власти, у њој је био кабинет председника, Народно собрање и Уставни суд. У катастрофалном земљотресу 1963. године није претрпела озбиљна оштећења, али је тада први пут реновирана.