Последњи дани Бит пазара

Скопље – Турска или Стара чаршија, Бит пазар или само Чаршија, једна од знаменитости града на Вардару, преживљава једну од најболнијих трансформација у својој вишевековној, треба ли рећи, славној историји. Нови "рестауратор" је Изет Меџити, градоначелник скопске општине Чаир, на чијој територији је Стара чаршија, а решен је да, супротно прописима, на улазу, са северне стране, подигне камену капију.
Само тако ћемо спречити неконтролисан и штетан улазак моторних возила у Чаршију, објашњава Меџити своју идеју, која је повод жучних полемика, протеста али и одобравања овдашње јавности. Не обазирући се на противљење Завода за заштиту културног наследства, Меџити је већ ударио камен темељац будућој битпазарској капији.

Према његовој замисли, улазна капија у Старој чаршији биће од камена и бетона, са четири стуба изнад којих ће се протезати камени лук. Биће широка 5,4 а висока 6,6 метара, улаз ће се контролисати електронском капијом и рампом, а, како кажу њени градитељи, уклопиће се у амбијент чаршије коју ће штитити од најезде неваспитаних возача.

Без сумње, то је завршни ударац у једнодеценијском обезличавању једне од највећих, најпознатијих и најславнијих турских чаршија на Балкану. Меџитијеви претходници а и он сам дали су допринос у комплетном нарушавању унутрашњег изгледа и структуре једног од најстаријих базара на Балкану. Власти у општини Чаир и оне у Скопљу дозволиле су да се преко ноћи измени физиономија Чаршије али и њено унутрашње, занатлијско устројство.

У последњих десетак година, без дозволе и знања урбаниста, реновирани су стари легендарни дућани, који су преко ноћи променили власнике и намену. Чаршија у којој се вековима није гледала национална и верска припадност, већ знање, занат и човечност, није одолела Охридском договору, па је данас својина Албанаца. Македонци који су у њој били у већини и цењене занатлије, један за другим, плашећи се за егзистенцију па и за живот, у бесцење су продали своје дућане. Покушај групе интелектуалаца и медија да Чаршију спасу једнонационалности и пропасти није дао резултата.

Стара скопска чаршија, која се до 1935. године звала Турска чаршија, на истом месту опстаје од 12. века, а од 15. века па до данас она је, уз све трансформације, била белег града на Вардару. Као и Скопље, прегрмела је три катастрофална земљотреса и два велика пожара, десетине ратова и стотину господара.

Тако рећи до јуче, у њој су обитавали сви познати занати, а од њих је остало једва неколико златарских радњи, мада су нестали стари златари и филигрански мајстори. Опстаје још "ћевапчилница" чувене браће Дестан. Све друго је однела македонско-албанска транзиција.