Нема смањења пензија

Смањења пензија неће бити, јер од Србије то нико није тражио, тако да се о томе неће ни разговарати током предстојеће посете мисије Међународног монетарног фонда, потврдио је јуче за „Политику” Расим Љајић, републички министар за рад и социјалну политику.

Министар каже да је од српске стране затражено да се предложи начин за смањење јавне потрошње и да се иде на реформу пензијског система, јер је тренутни неодржив. Већ је формирана радна група за реформу али ће се први резултати знати тек крајем године, тврди Љајић и додаје да се пре тога не може изаћи пред ММФ.

Оно што је у овом часу актуелно јесте да Србија до доласка ММФ-а сачини план смањења запослених у администрацији који ће бити прихватљив, категоричан је министар Љајић.

Иако се на први поглед чини да је ово добра вест за милионску пензионерску популацију, не може се рећи да охрабрују најаве да ће принадлежности остати замрзнуте до краја 2010. године, тим пре што следеће ново усклађивање (ако до неких промена не дође) предстоји тек у априлу 2011. године.

– Буде ли тако, пензије ће номинално бити исте две и по године – каже Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, додајући да је влада пред Светску банку и ММФ могла да изађе с предлогом да се повећа стопа доприноса која тренутно износи 22 одсто и на тај начин растерети буџет из ког се издваја безмало 45 одсто средстава за исплату пензија.

Група за реформу пензијског система, како се сазнаје, требало би за мање од 100 дана да каже на који начин ће се убудуће обрачунавати те принадлежности. Хоће ли се усклађивати само с трошковима живота или и са зарадама и инфлацијом, каква је судбина породичних пензија, да ли ће и када доћи до изједначавања старосне границе за мушкарце и жене, као и да ли ће се убудуће приликом одласка у пензију у обзир узимати све године радног стажа или само десет најбољих....

Примедбе које стижу од експерата Светске банке тичу се и превремених пензија. Вилијам Дилинџер, експерт Светске банке, тврди да је проблем пензијског система великим делом узрокован и тиме што се у Србији може отићи у пензију пре напуњених 65 година старости.

(/slika2)Према његовим подацима, само 60 одсто пензионера који чек примају из Фонда ПИО запослених имају 65 година или више. Преосталих 40 до 45 одсто прима старосну пензију, 32 процента инвалидску, а 23 одсто борачку.

Марија Тодоровић, бивши члан УО ПИО фонда, каже да се нова реформа ПИО ослања на искуства аустријског, шведског, немачког и словеначког система који између осталог предвиђају изједначавање одласка у пензију мушкараца и жена у 65 години, али тек 2033.

Иако није за то да се у овом часу иде на изједначавање старосне границе, она каже да по том основу треба очекивати да ће жене и у Србији једног дана одлазити у пензију старије од 60 година. Али сумња да иако то и буде усвојено неће бити примењиво пре 2020. године.

Упитана како је могуће да се експерти Светске банке позивају на то да превремене пензије у великој мери оптерећују буџет, Тодоровићева каже да је у Србији званично још 1994. године укинуто превремено пензионисање, али да Светска банка мисли на оне који су отишли у пензију захваљујући годинама радног стажа, а да при том нису навршили и прописане године старости.

Међутим, већина је почињала да ради врло рано и људи су испунили услове за пензију а да нису имали и године старости. Она истиче да то убудуће неће бити чест случај, јер све више младих почиње да ради после 30 године..

Из истих извора стижу и тврдње да уштеда код инвалидских пензија нема, јер су услови за пензионисање сада више него ригорозни. Инвалидских пензионера је тренутно за око 15 одсто мање него пре неколико година.

Према подацима ПИО Фонда, закључно с децембром 2008. године број инвалидских пензионера се повећао за 13.408 и данас их има око 360.000 у сва три фонда, што значи да је од укупног броја пензионера готово сваки четврти инвалидски. А то је за десет процената више од европског просека.

Упућени у проблематику пензијског система се слажу да је обавеза сваког пензијског фонда да обезбеди исплату принадлежности по основу уплаћених доприноса.

Међутим, губи се из вида колико пара сваког месеца треба за оне који у Србији добијају пензију али не по стандардним условима већ по специјалним, некадашњим савезним и републичким прописима. А и то неко мора да плати.

Подаци показују да готово десет одсто пензионера управо чине они којима је држава, а не Фонд ПИО, обећала да ће им исплаћивати пензију чији је просек изнад републичког. А све то иде из исте касе.

Јасна Петровић  

----------------------------------------------------------

Статистика

По статистичким подацима, 23.037 припадника МУП-а прима пензију од око 37.817 динара, 17.000 учесника НОР-а има у просеку око 26.258, док учесника НОР-а после 1943. има 60.000 и њихове принадлежности износе око 20.000 динара. Оних који примају пензију као корисници пензије по посебним условима има око 108.000.

Истовремено, просечна пензија износи 21.351 динар и прима је око 1,2 милиона пензионера.