Можемо да плаћамо струју социјално угроженима

Електропривреда Србије не пристаје да постане акционар друштвених предузећа, дужника за струју и великих губиташа који не могу да се приватизују. То је Управни одбор ЕПС-а јасно рекао.

„Ми желимо да те фирме плате дугове за струју. Али, Влада Србије, јер је држава власник и РТБ ’Бор’ и ЕПС-а, одлучила је да се крене у тај процес и да ЕПС постане сувласник тог дужника који годинама не плаћа струју а од 1. јануара ове године није платио ни један једини динар за робу коју му ЕПС сваке секунде шаље”, тврди др Аца Марковић, председник Управног одбора Електропривреде Србије.

После РТБ „Бора”сада се све чешће спомиње и наговештава да ће ЕПС и од других дужника, друштвених предузећа,добити акције и постати њихов делимични власник. Како Управни одбор гледа на ту понуду?

Нисмо заинтересовани да дуг буде претворен у акције тих предузећа. Ми желимо да бржом и бољом наплатом дођемо до новца преко потребног за инвестиције. Ако наплатом решавамо те проблеме, биће мање кандидата чији ћемо бити сувласници. Упознали смо владу и сва надлежна министарства с нашим ставом по овом питању и последицама овакве операције.

Шта је последица такве праксе?

Те фирме одмах престају да плаћају струју, а ЕПС на име те струје одмах и редовно плаћа ПДВ, стотине милиона динара. Дужник само чека да једног дана ЕПС, новим закључком владе, повећа учешће у њиховом капиталу. Стопама РТБ „Бор”, који је поручио нашој дистрибуцији „Југоисток” Ниш да му не пада на памет да плаћа струју, иду и друга предузећа која ће бити под државном капом.

Држава као власник ЕПС-а не уважава ту аргументацију?

Министарство енергетике разуме наш став и подржава га. Оно је, као и ЕПС, одговорно за стабилну енергетску ситуацију у држави. Ниједно друго министарство неће бити криво ако се створи неки енергетски проблем зато што ЕПС није имао пара за неки пројекат. За експропријацију, на пример. Али, као што знате, у коалиционој влади не одлучују једно министарство.

Да ли је Управни одбор ЕПС-а разматрао и предложио влади колико би струја требало да поскупи догодине?

Управни одбор ЕПС-а ће се обратити влади с предлогом цене за следећу годину. Последњи пут струја је поскупела у августу 2008. године, ове године је требало да поскупи 30 одсто да би ЕПС имао економску цену и то знају у Агенцији за енергетику. Међутим, надлежни су уважавали стање у којем се наша земља налази и од тога се одустало.

(/slika2)Ускоро ћемо донети план за 2010. годину. Ми сада морамо да знамо на колики приход можемо да рачунамо да бисмо могли да планирамо расходе, да знамо колико пара ће бити за ремонте, инвестиције... Није добро да радимо план више пута. За ову годину три пута смо га мењали а влада је дала сагласност тек у јулу. Губитак у 2008. је био 27 милијарди динара. У овој години, без поскупљења, губитак ће бити такође знатан. Следеће године не сме да се деси да струја не поскупи.

Стручњаци Економског факултета су својевремено урадили анализе по којима пораст цене електричне енергије од 9,5 одсто утиче на пораст цена индустријских производа за 0,17 посто. Дакле, није тачно да је поскупљење струје генератор инфлације.

Може струја и да појефтини, а не да поскупи као што ми тражимо. Али тада неће бити новца за инвестиције, а ако њих нема неће бити струје, српска привреда ће стати. Да бисмо отворили нове копове угља у „Колубари” ми 2010. године треба да уложимо 19 милијарди, а у Костолцу 14 милијарди динара.

Зашто они који струјом греју базене на Дедињу плаћају исту цену струје као они који живе испод егзистенцијалног минимума?

Социјална политика треба да се измести изван компаније која производи струју и стави где јој је место, код државних и локалних органа власти чији је посао да утврде ко су људи који немају пара да плате струју и да смисле како им треба помоћи.

ЕПС је спреман да из свог профита издваја новац у државне и локалне фондове за социјално угрожене категорије становништва, да их сви заједно заштитимо. Али, потребно је да ЕПС има реалну цену и да њу плаћају они који, на пример, греју базене или чак и штале.

Али, тржишна цена струје није у домену пословне политике компаније, то је код нас политичко питање.

Нажалост, проблем с неплаћањем рачуна за струју не постоји само код оних који су на неким списковима социјално угрожених. Њих је више. Зими струју највише троше богатији слојеви друштва. Тада три одсто потрошача троши 11-15 одсто од укупно произведене струје и то наравно за грејање.

Ниском ценом струје шаље се лош сигнал грађанима да могу немилице да троше најплеменитији и необновљиви облик енергије.

Ако се већ због политичко-социјалних разлога штите сва домаћинства, зашто индустријски потрошачии даље плаћају нижу цену струје у односу на регион?

Такав је тарифни систем који одражава структуру трошкова преноса и дистрибуције електричне енергије. Пошто су велики потрошачи на високом напону онда су трошкови достављања електричне енергије најнижи.

Да ли ћете мењати тај тарифни систем?

Можемо да поднесемо захтев за промену тарифног система, али о томе одлучује Агенција за енергетику, уз сагласност владе. Да би се променио систем цена за велике индустријске потрошаче потребно је неколико месеци и пажљива техничко-економска анализа. Пре годину и по дана су донете тарифе, методологије за приступ и коришћење електричне мреже. Требало би до краја године да ступи на снагу и ценовник за приступ и коришћење дистрибутивне мреже. У не тако далекој прошлости имали смо ситуације да се неки дипломатски представници веома интересују за цену струје, штитећи интересе својих великих компанија. Сада то немамо, али имамо ниску цену струје.

Шта то значи?

Ако рецимо Цементара у Параћину буде хтела да купи електричну енергију у Румунији, она ће то моћи да уради уз плаћање транзита на високом напону и кроз дистрибутивну мрежу. Али, док је цена оваква, сви ће куповати од ЕПС-а јер нема тржишта, нити ће га бити, са оваквом ценом.

А шта ће од тога имати ЕПС?

ЕПС ће морати да размишља о тржишту, да се спрема за њега. Није баш паметно да се тако брзо остане без купца струје који равномерно у току дана и године добро троши нашу робу. Уз то, и редовно је плаћа.

Је ли ЕПСспреман за тржишну утакмицу?

Да. ЕПС јесте монополиста силом прилика. Разлог за монопол је ниска цена струје. С реалном ценом стиже тржиште, стижу нови инвеститори у електране и нови продавци струје.

(/slika3)У економији је позната она прича да када пустите животињу да изађе из кавеза она неће одмах кренути у лов јер није научила да лови. Зато ЕПС што пре треба да научи да „лови” и да се квалитетном ценом и услугом надмеће с конкуренцијом. Менаџмент ЕПС-а треба отворено да каже да се не плаши промена у систему који стварају конкуренцију. Рецимо, тада би много раније променили бројила, него што је то сада случај и онда би могли даљински да се искључују неплатише и да се на тај начин управља наплатом.

Компанија је, по мени, зрела за децентрализацију. Јер, када се више људи укључи у управљање фирмом онда се брзо виде ефекти. Гломазни системи не могу одмах да одговоре на промене, потребно им је много времена. А суштина је да делови компаније добију већа овлашћења и одговорност и да се трошковима управља тамо где настају.

Значи ли то промену пословне политике и да вам убудуће неће бити свеједно уколико компанија буде бележила губитке?

Овако више не може. Губици се повећавају а идемо у промену власничке структуре. То није добро. Ми смо последњих година урадили велики посао у производном делу ЕПС-а. У термоелектранама у Обреновцу смо на машинама које имамо дигли производњу као да смо направили нови блок од 700 мегавата. Пројекте имамо, знање имамо, воље не недостаје... Али, пара нема. ЕПС годишње само за одржавање обреновачких електрана, да би радиле на овом нивоу, мора да уложи 60 милиона евра.

Немамо ништа против да држава уведе, на пример, пола „зеленог” евро цента за еколошке пројекте, јер је нама до 2015. године за те пројекте потребно 1,2 милијарде евра. И да онда држава контролише како то трошимо. Губици морају да постану прошлост.

Да ли мислите и на губитке у дистрибутивној мрежи? Зашто ту не потражите повећање прихода? Колики су они сада?

Смањивањем само за један проценат губитака на дистрибутивној мрежи компанија би инкасирала додатних 1,6 милијарди динара. Генерални директор ЕПС-а дао је пре неколико месеци налог да се тај проблем решава. Формиран је тим на нивоу фирме који прати губитке. Наш је циљ да те губитке смањимо јер, у противном, нећемо пред владом и потрошачима смети да тражимо вишу цену струје уколико не смањимо губитке и повећамо наплату.

Даћу вам само један пример у вези с уградњом нових бројила како бих показао колико је техника напредовала и како може да нам помогне да будемо ефикаснији у пословању. Постоје бројила слична мобилним телефонима која дужнике даљински могу да ограниче да користе само до пет ампера, што значи да у стану или кући може истовремено да ради само мали број уређаја–потрошача струје. Уколико би радило више апарата, а власник не плаћа струју, онда би осигурачи испадали. Када би се увела таква техника онда би дужници били аутоматски искључивани и нико не би могао да зове и ургира да се некоме то не уради. Али, и то је политика.

Д. Спаловић - М. Бркић

----------------------------------------------------

Куповина губитака

Која су друга решења за губитке у дистрибуцијама?

Можда је најбоље решење да локалне дистрибуције купују своје губитке. После тога ће бити економски одговорнији и натерали би их да се рационалније понашају, на пример, да купују нова бројила, да откривају крадљивце струје, да већом продајом струје коју купују из система ЕПС-а повећавају приход. Није добро да као до сада цео систем у ЕПС-у покрива минус појединих делова ЕПС-а.