Пред ММФ без коначне рачунице

Истанбул, 5. октобра – Иако су високи званичници Међународног монетарног фонда поручивали српској влади да желе да виде јасне и кредибилне мере којима ће покрити мањак у државној каси за 2010. годину, наша делегација допутовала је у Истанбул – без коначне рачунице.

За проналажење формуле којом ће фискални дефицит свести на 3,5 одсто остало им је свега неколико недеља, док мисија ММФ-а поново не дође у Београд. То је услов за повлачење друге рате раније одобреног кредита у укупном износу од 2,9 милијарди евра.

Иако се министарка финансија Диана Драгутиновић нада да ће нам ММФ прогледати кроз прсте и одобрити благо повећање дефицита на четири одсто, трошкови још нису довољно смањени да би се и на ту, лакшу, једначину ставила тачка. С друге стране, министар Динкић и даље истиче како се рупа у буџету неће „крпити” никаквим повећањем пореза.

„Постоје извесни незванични сигнали да ће ММФ одобрити Србији повећање минуса у државној каси за 2010. годину са договорених 3,5 на четири одсто бруто домаћег производа”, утисак је министарке Драгутиновић:

(/slika2)– У том смислу смо добили извесна уверавања од представника Светске банке да то неће бити немогуће. Чини ми се да објективни максимум до ког можемо да смањимо дефицит износи четири одсто бруто домаћег производа, што значи да би минус у републичком буџету био око 100 милијарди динара.

Неке рачунице показују да, уколико се догодине ништа не предузме, непокривени део дефицита (изнад договорених 3,5 одсто) износи око 70 до 75 милијарди динара. На питање да ли је српска влада нашла начин да закрпи ту рупу, министарка финансија одговара:

– За сада се још нисмо уклопили, управо консолидујемо трошкове за следећу годину. А и преговарачки процес са ММФ-ом још траје. Уколико се уклопимо у 100 милијарди динара фискалног дефицита за следећу годину, тако што ћемо смањити расходе, онда нема повећања пореских стопа.

На констатацију да министар економије Млађан Динкић и даље истиче како неће бити повећања пореских стопа, Диана Драгутиновић каже да „не воли много да прича док се договор не постигне”.

– Желим да се прво састанем с њима вечерас, да чујем њихове аргументе, да видим колико ће бити чврсти кад је реч о договореном нивоу дефицита, јер су код неких земаља у региону били попустљивији. Као влада, заједнички морамо да нађемо решење да минус смањимо на најмању могућу меру – каже министарка.

Фискални дефицит за ову годину износи око 135 милијарди динара, што је 4,5 одсто бруто домаћег производа (јуче је грешком објављено да минус у државној каси износи 5,5 процената).

– И то је било тешко остварити, поготово у условима кризе када морате да урадите и неке капиталне инјекције и субвенције, то су све земље света радиле. Максимално смо затегли расходе, замрзли пензије и плате у јавном сектору. Кад је реч о планирању буџета за следећу годину, морамо да будемо још бољи. При томе сам, као министарка финансија, прилично опрезна, не могу да рачунам на веће повећање пореских прихода, јер је пројектовани економски раст за 2010. годину 1,5 одсто – истиче надлежна министарка.

(/slika3)Млађан Динкић не верује да ће на вечерашњем састанку с представницима ММФ-а бити речи о стендбај аранжману са Србијом. Како каже, чланови мисије у Београд долазе крајем месеца, а на годишњој скупштини су само њихови шефови. На подсећање да су управо њихови шефови истакли како желе да виде јасне и кредибилне мера за смањење дефицита, Динкић одговара:

– Не верујем да ће о томе бити речи, осим што ћемо потврдити нашу решеност да идемо у реформу јавног сектора, да не долази у обзир повећање пореза, јер ћемо оно о чему смо се договорили с њима спровести смањењем јавне потрошње. Надамо се да ће ММФ бити нешто флексибилнији и да је реално да очекујемо да буџетски дефицит догодине буде већи од договореног. Важно је показати да идемо ка смањењу дефицита, јер се веће смањење минуса у каси може очекивати тек после 2011. године. Програм који смо спремили је јако кредибилан и мислим да ћемо у октобру са мисијом која долази у Београд постићи договор – уверен је Динкић.

-----------------------------------------------

Руска подршка

Руска влада ће, уколико то Србији буде потребно, до краја године одобрити помоћ буџету, али и средства за крупне инфраструктурне пројекте. То је синоћ на састанку са Алексејем Кудрином договорила министарка финансија Диана Драгутиновић. Како се нашалила, јер се силом прилика нашла у авиону, који је склизнуо са истанбулске писте „било је то пријатно изненађење после непријатног лета”.

Иначе, Србија се не налази на листи земаља којима је одобрена руска помоћ, али ће, обећао је Кудрин, уколико то буде било неопходно, Русија урадити промену постојећег закона како би нашој земљи до краја ове године стигла финансијска помоћ.

О условима кредита преговараће се после 7. октобра, кад се заврши годишња скупштина ММФ-а и Светске банке.

-------------------------------------------------------------

Помоћ Светске банке

С представницима Светске банке договорили смо кредит у износу од 400 милиона долара за подршку буџету и то ће бити одобрено на седници борда која ће бити заказана за 17. новембар, казао је Млађан Динкић. – Такође, имали смо разговоре о спровођењу пројекта „Коридор 10”. Оцењено је да се тендерска процедура одвија релативно брзо, очекујемо избор извођача до краја овог месеца, а након тога и почетак радова. Истакли смо да нам је циљ да изградњу завршимо до пролећа 2012. године.