"Паздарани" против Пете флоте

ТРАГОМ ВЕСТИ
Да ли је пре неколико дана у Ормуском теснацу могло да дође до оружаног сукоба између америчких ратних бродова и борбених чамаца Иранске револуционарне гарде? Вашингтон је инцидент оквалификовао као "врло озбиљан", па је чак о томе говорила и Кондолиза Рајс, државни секретар.
Према америчким тврдњама, ирански борбени чамци изводили "провокативне радње у непосредној близини америчких ратних бродова, бацали некакве кутије у море и претили Американцима да ће одлетети у ваздух", па су због тога амерички бродови били пред непосредним отварањем ватре на Иранце.

У Техерану, наравно, све то негирају.

Шта се, заправо, догодило у Ормуском теснацу? Да ли су Иран и САД заиста били на корак од рата? Ко је кога провоцирао? У подручју Ормуза и Персијског залива стално патролирају ратни бродови из састава америчке Пете флоте, која је под ингеренцијама морнаричке Централне команде. Обично су то један или два носача авиона, десантни носач хеликоптера, неколико крстарица, разарача, фрегата и пар миноловаца. Ормуски теснац је жила куцавица извоза нафте у том подручју и Американци га стално држе под контролом.

Но, у том подручју своје базе и војне ефективе имају и јединице Иранске револуционарне гарде, "паздарани", односно морнаричка компонента те гарде. Командант гардијског корпуса "паздарана" је генерал-мајор Сајед Рахмин Сафави, а морнаричке компоненте контраадмирал Али Мортеза Сафари.

"Паздарани" потичу још из времена почетка иранско-ирачког рата 1979. године и формирани су као "револуционарни исламски гардисти" после свргавања шаха Резе Пахлавија и практичног слома иранске регуларне армије. Наиме, ајатоласи у Техерану нису имали поверења у иранске официре, који су махом школовани на Западу, и ослонили су се на исламске гардисте. У почетку су "паздарани" били и слабо обучени и слабо наоружани, па су масовно изгинули у рату с Ираком. Касније се њихова обука побољшала, а добили су и модерније наоружање. Но, никада нису дошли под команду министарства одбране, или генералштаба иранске војске. "Паздарани" имају свој генералштаб, своју копнену војску, морнарицу и ваздухопловство и све је то одвојено од иранске војске. Имају 13 регионалних команди, 15 пешадијских дивизија, четири оклопне дивизије које су, наравно, само по имену дивизије, те више самосталних батаљона и специјалних јединица. Оно што највише брине Американце свакако је чињеница да управо "паздарани" имају велики утицај на оперативно распоређивање иранских балистичких ракета типа "шахаб-3" домета 1.300 километара.

Морнаричка јединица "паздарана" која делује у подручју Ормуског теснаца и која је имала блиски сусрет са америчком Петом флотом базирана је у близини острва Абу Муса и располаже са кинеским борбеним чамцима типа "худонг", "каман" и "хегу". Под командом "паздарана" су и иранске ракете обала–море типа "раад" домета 150 км, што је верзија кинеског пројектила "силкворма".

Скоро 12 батерија тих ракета распоређено је на острву Абу Муса, па исламски револуционарни гардисти, заправо, ракетама "покривају" цео Ормуски теснац. Пре неколико година у тим су водама испробали и руски суперкавитациони торпедо типа "шквал", прилагођен лансирању са копна. Овај торпедо најбржи је у свету и у релативно уском Ормузу америчким би бродовима било врло тешко да га избегну. Истина, торпедо "шквал" познат је и по трагедији руске атомске подморнице "Курск", јер је експлозија тог торпеда потопила подморницу.

Дакле, у водама Ормуског теснаца стекли су се сви услови за игру живаца између "паздарана" и Пете флоте и недавни инцидент није ни први, а неће бити ни последњи. Мали борбени чамци "паздарана" вероватно су ушли у распоред великих бродова америчке Пете флоте. Како амерички ратни бродови имају заштитну зону од неколико миља око себе, што зависи од места где се налазе, то су Американци вероватно путем Морзеових сигнала, или радио-путем на међународном каналу упозорили Иранце да не прелазе границу те зоне иначе ће отворити ватру.

Можда се ирански чамци нису одмах зауставили, можда су "паздарани" радио-путем и слали поруке Американцима "да ће ускоро одлетети у ваздух", можда су и бацали некакве пакете у море, али је сигурно да нису прешли границу заштитне зоне америчких ратних бродова. Јер, у том случају би били уништени. После онога што се десило америчком разарачу "Кол", ниједан амерички ратни брод не дозвољава блиске сусрете са непозванима. Ирански "паздарани" нису имали никакве шансе да се на отвореном мору шале са Петом флотом и знајући границе заштитне зоне америчких бродова највероватније су се на време окренули за 180 степени. Што је доказ да су "паздарани" у међувремену постали дисциплиновани војници и да знају међународне поморске прописе, слушају међународне радио-канале и да ипак цене живот.

Инцидент у Ормузу последица је, дакле, бламаже Американаца око нуклеарног програма Ирана. Прво годинама оптужбе на рачун Техерана да прави атомску бомбу, а онда одједном саопштење Вашингтона "да то Техеран већ неколико година не чини". Иако сви озбиљни стручњаци у свету знају да то Иранци чине. А посебно то знају Израелци. И онда је сасвим логично да "паздарани" пожеле да се додатно наругају Американцима и да бацају некакве кутије у море и још им прете. Но, ипак их револуционарни занос није занео да пређу и границу америчког стрпљења.