За истину о Сребреници

Савез удружења логораша Републике Српске јуче је Специјалном тужилаштву за ратне злочине предао документацију о 52 лица муслиманске националности, која су у периоду од 1992. до 1995. године починила или наредила извршење ратних злочина на територији Сребренице. Жртве ових злочина биле су 3.562 особе српске националности, у деведесет одсто случајева цивили. Највише их је страдало на православни Божић 1993. године. "Надамо се да ће наша документација бацити ново светло на збивања у Сребрници. Никада нисмо негирали српске злочине, али хоћемо да се зна и за злочине које су починили Хрвати и Муслимани, данас Бошњаци. Неистина боли, било овдашња или она која се износи у Хагу", нагласио је Бранислав Дукић, председник Савеза удружења логораша, невладине организације основане 2002. године, која има 55.000 чланова у 63 општине у Републици Српској, као и секције у САД, Канади и Аустралији, где живи око 17.000 Срба, бивших логораша.

Документација овог удружења потврђује да су Срби током ратова деведесетих година прошлог века страдали у 563 логора, од ког броја их је у Хрватској било 222, док је само Сарајеву било 126 логора. У Словенији је био основан 21 логор за Србе.

Представници удружења су се три пута састајали са Карлом дел Понте којој су 31. маја 2005. уручили 300 предмета, али су сви они крајем те године враћени у Сарајево. До данас није покренут ниједан поступак на основу тих докумената. Није помогло ни шест састанака са тужиоцем Босне и Херрцеговине Маринком Јурчевићем.

У потресном сведочењу Славка Матић је говорила о злочину почињеном 14. децембра 1992. године у ранијим јутарњим сатима, када су на прагу куће убијене њене ћерке Снежана (рођена 1965) и Гордана (1967), као и муж Радовоје (1937). Догодило се то у селу Лозничка Ријека у коме су војници Насера Орића побили 109 лица.

"Нико у селу није поштеђен, све што је дошло на цијев било је убијено. Нису остављали ни свиње ни кокоши", посведочила је Славка Матић, док је Милка Ковачић, председница Удружења несталих из Братунца и Сребренице, говорила о манипулисању жртвама. Позвала се на документ из кога се види да је чак хиљаду дезертера из Жепе и Сребренице проглашено за нестале иако су живи.

"Злочин се злочином не правда", нагласио је др Дарко Трифуновић, "а циљ ове акције с предајом докумената Специјалном тужилаштву, јесте да се дође до пуне истине о злочинима. И муслиманске и српске мајке морају сазнати истину о починиоцима злочина над њиховом децом и ближњима, јер оне то данас не знају. Зато се не може седети скрштених руку ни у Сарајеву, ни у Загребу, ни у Београду."

"Само истином се долази до помирења", нагласио је др Трифуновић, појашњавајући да је Специјални суд за ратне злочине у Београду надлежан за злочине почињене на територији екс-Југославије.

Боро Медић, потпредседник удружења логораша, илустровао је какав је однос високих представника за БиХ према српским жртвама и настојањима њиховог удружења да изнесе своја сазнања о злочинима.