Љубав за цео живот

Недавно сам прочитала резултате једног истраживања које показује да права љубав може да траје читавог живота и да није немогуће да неки парови и после неколико деценија проведених заједно реагују на партнера са истом страшћу као онда када су се упознали. Раније анализе стручњака показале су да првобитна романтична љубав бледи после 15 месеци, а да је после 10 година више уопште нема. Међутим, ова нова студија натерала ме је да размислим о томе колико пријатељица заправо имам које са истим жаром гледају једног мушкарца, без обзира на то да ли су у вези са њим или не? Можда у овом времену брзог начина живота некоме делује немогуће да жена може целог живота да буде заљубљена у једног мушкарца. Ипак их има... Увек ми је драго када видим породичне пријатеље Јовановиће, који и дан-данас, после две деценије брака, цвркућу једно другом и изгледају савршено и на први поглед. Ту су и они који нису у вези или браку са особом у коју су заљубљени, али који дубоко у себи носе ожиљке непроживљене љубави, коју сматрају јединственом за цео живот. Како ми је објаснила моја пријатељица Мира, која је заљубљена у свог „друга Деветка” (како зове своју љубав) већ пуних 15 година, и даље јој на сам помен његовог имена „заиграју лептирићи у стомаку”.

– Волим га и даље као првог дана када сам га упознала. Нисмо у вези, свако има свој живот, али не прође дан да га не споменем. Његов лик ми је пред очима пре него што заспим, али и чим се пробудим. Знам да он не осећа ништа према мени и да сам му у животу вероватно „једна од 100”, али мислим да моја осећања према њему никад неће спласнути – каже Мира, додајући да верује да у животу само једном може да се воли искрено и јако и да су све остале љубави бледе копије.

С друге стране, ту су и мушкарци који неће да признају да им је стало до неке девојке, али су спремни да полуде и да јој се свете неким глупостима сваки пут када она нађе дечка, јер им је најдражи онај стари принцип – нит ме волиш, нит ме другом дајеш... Тако се дешава да им се једна жена провлачи кроз цео живот. Да ли је у овој причи можда кључно гајење илузија да је одређена особа савршенство без мане? И да ли се враћање истом мушкарцу и поређење његове идеалности са свим другим момцима може назвати судбином? Можда прави одговор лежи у ставу моје колегинице Иване: Илузија вечне љубави јача је онолико колико је мања могућност да се та веза оствари. А кад је реч о онима који су баш задовољни у деценијским браковима – права је срећа када у право време наиђеш на праву љубав!