Ljubav za ceo život

Nedavno sam pročitala rezultate jednog istraživanja koje pokazuje da prava ljubav može da traje čitavog života i da nije nemoguće da neki parovi i posle nekoliko decenija provedenih zajedno reaguju na partnera sa istom strašću kao onda kada su se upoznali. Ranije analize stručnjaka pokazale su da prvobitna romantična ljubav bledi posle 15 meseci, a da je posle 10 godina više uopšte nema. Međutim, ova nova studija naterala me je da razmislim o tome koliko prijateljica zapravo imam koje sa istim žarom gledaju jednog muškarca, bez obzira na to da li su u vezi sa njim ili ne? Možda u ovom vremenu brzog načina života nekome deluje nemoguće da žena može celog života da bude zaljubljena u jednog muškarca. Ipak ih ima... Uvek mi je drago kada vidim porodične prijatelje Jovanoviće, koji i dan-danas, posle dve decenije braka, cvrkuću jedno drugom i izgledaju savršeno i na prvi pogled. Tu su i oni koji nisu u vezi ili braku sa osobom u koju su zaljubljeni, ali koji duboko u sebi nose ožiljke neproživljene ljubavi, koju smatraju jedinstvenom za ceo život. Kako mi je objasnila moja prijateljica Mira, koja je zaljubljena u svog „druga Devetka” (kako zove svoju ljubav) već punih 15 godina, i dalje joj na sam pomen njegovog imena „zaigraju leptirići u stomaku”.

– Volim ga i dalje kao prvog dana kada sam ga upoznala. Nismo u vezi, svako ima svoj život, ali ne prođe dan da ga ne spomenem. Njegov lik mi je pred očima pre nego što zaspim, ali i čim se probudim. Znam da on ne oseća ništa prema meni i da sam mu u životu verovatno „jedna od 100”, ali mislim da moja osećanja prema njemu nikad neće splasnuti – kaže Mira, dodajući da veruje da u životu samo jednom može da se voli iskreno i jako i da su sve ostale ljubavi blede kopije.

S druge strane, tu su i muškarci koji neće da priznaju da im je stalo do neke devojke, ali su spremni da polude i da joj se svete nekim glupostima svaki put kada ona nađe dečka, jer im je najdraži onaj stari princip – nit me voliš, nit me drugom daješ... Tako se dešava da im se jedna žena provlači kroz ceo život. Da li je u ovoj priči možda ključno gajenje iluzija da je određena osoba savršenstvo bez mane? I da li se vraćanje istom muškarcu i poređenje njegove idealnosti sa svim drugim momcima može nazvati sudbinom? Možda pravi odgovor leži u stavu moje koleginice Ivane: Iluzija večne ljubavi jača je onoliko koliko je manja mogućnost da se ta veza ostvari. A kad je reč o onima koji su baš zadovoljni u decenijskim brakovima – prava je sreća kada u pravo vreme naiđeš na pravu ljubav!