Karibi traže novčanu odštetu od Evrope za vekove ropstva

Premijerka Barbadosa Mia Motli najavila je novi manifest karipskih lidera u kojem se iznosi, kako je navedeno, moralni, etički i pravni osnov za reparacije zbog viševekovnog ropstva i kolonijalnog nasleđa.

Motli je o tome govorila na konferenciji u Gani, posvećenoj reparativnoj pravdi, održanoj nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju kojom je trgovina porobljenim Afrikancima označena kao težak zločin protiv čovečnosti, piše „Gardijan”.

Dokument koji je predstavljen na skupu predstavlja ažuriranu verziju ranijeg plana Karipske zajednice, poznate kao KARIKOM, koji je još 2014. godine formulisao deset tačaka za reparacije od bivših kolonijalnih sila. Novi tekst, međutim, uvodi i teme koje u prvobitnom dokumentu nisu bile u prvom planu, među njima posledice ropstva po žene i devojčice, kao i pitanje nasilja zasnovanog na polu.

U manifestu se navodi da su žene činile oko 30 odsto od procenjenih 20 miliona Afrikanaca koji su silom transportovani preko Atlantika. Dodaje se i da je najmanje 1,2 miliona žena u ropstvu bilo izloženo seksualnom nasilju.

Motli je, komentarišući ovaj deo dokumenta, poručila da zahtev za odštetu zbog nasilja zasnovanog na polu i porodičnog nasilja ne treba posmatrati drugačije od obeštećenja koja su u prošlosti dodeljivana drugim zajednicama i narodima.

Nacrt manifesta, u koji je „Gardijan” imao uvid, povezuje i pitanje klimatske pravde sa reparacijama za ropstvo, tvrdeći da su te dve teme neraskidivo povezane. U dokumentu se posebno ukazuje i na položaj starosedelačkih naroda Kariba, koji su, kako se navodi, bili izloženi genocidu nakon dolaska Evropljana.

Iako dokument još nisu formalno odobrile karipske vlade, on jasno predviđa da KARIKOM od Velike Britanije i drugih evropskih država traži novčanu nadoknadu, ali i druge oblike reparacija - puno i formalno izvinjenje, obrazovne programe, obuku i mere za ispravljanje posledica kolonijalnog sistema.

U tekstu se navodi da KARIKOM zahteva novčanu nadoknadu od država, monarhija, crkava, institucija, korporacija i porodica koje su imale koristi od porobljavanja, zbog gubitka života, neplaćenog rada, gubitka slobode, fizičkih povreda, mentalnog bola i patnje, kao i nasilja zasnovanog na polu.

Manifest, međutim, ne precizira iznos koji bi karipske zemlje mogle da traže, već ga definiše kao kolektivnu viziju puta ka reparativnoj pravdi.

Motli je konferenciju u Gani opisala kao istorijski trenutak, naglasivši da svet danas lako prepoznaje mnoge oblike nepravde, ali da, kako je rekla, još nije pokazao dovoljno moralne hrabrosti da jednoglasno prizna razmere zločina koji je trajao vekovima.

„Kada je reč o saniranju štete, nema povlačenja”, poručila je premijerka Barbadosa, dodajući da jezik kojim se govori o reparacijama nije izraz agresije, već uslov za isceljenje čovečanstva.

Generalna skupština UN je u martu usvojila rezoluciju o transatlantskoj trgovini porobljenim Afrikancima. Za rezoluciju su glasale 123 države, protiv su bile Sjedinjene Američke Države, Izrael i Argentina, dok su Ujedinjeno Kraljevstvo i više evropskih zemalja bile uzdržane.

U novom dokumentu KARIKOM-a naglašava se i da zločini protiv čovečnosti ne zastarevaju, što, prema autorima manifesta, ostavlja prostor za pravne i političke postupke usmerene na utvrđivanje odgovornosti i obeštećenje potomaka žrtava ropstva.