Учење руских мислилаца

Две „мале” али за нашу културу значајне издавачке куће, „Логос” и „Укронија”, ових дана су објавиле Енциклопедију руске философије. Вредност ове капиталне књиге препознали су и Министарство културе Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда, који су финансијски делом помогли њено објављивање.

Енциклопедију су са руског превели Мирољуб Авдаловић, Добрило Аранитовић, Радослав Божић, Зоран Буљугић, Мирјана Грбић, Милица Добрић, Милош Добрић, Владимир Меденица и Иван Недић. Књига има више од 1.000 страна, и „покрива” историју руске философске мисли од средине 11. па све до краја 20. века. Уредник Владимир Меденица, издавач, преводилац и есејиста говори о овом подухвату за наш лист.

На који је начин време комунизма у СССР успело да затоми филозофско наслеђе Русије?

Боље рећи, покушало да затоми. Средином двадесетих година 20. века филозофија тзв. дијалектичког и историјског материјализма, та вулгаризација једне већ у много чему вулгарне филозофије, била је званично призната као једино истинита и научна, као основа на којој треба да се темеље сва друга научна и вредносна истраживања. А када је нешто утврђено као једино истинито, онда ништа друго не треба, не може и не сме да постоји. Сви други филозофски правци и токови били су проглашени за реакционарне, поготово они који су имали идеалистичке и религиозне корене. О њима се ћутало, а њихови творци или припадници били су протеривани, хапшени, стрељани. Али руско филозофско наслеђе, у добром свом делу хришћанско и личносно, није на тај начин могло бити уништено. Оригинална руска филозофија је наставила да постоји и да се развија у изгнанству, али и у самом СССР-у, упркос жестоком прогањању њених протагониста без изузетка.

Које бисте токове издвојили као најзначајније? Које мислиоце?

То су, свакако, они токови проистекли из учења Хомјакова о саборности, Фјодорова о заједничком делу васкрсавања предака и регулацији природе, Соловјова о Богочовечанству као синергетском субјекту сваког истинског људског мишљења и деловања, али и из тема које су отворили романи Достојевског. Отуда настају филозофија свејединства (Карсавин, Франк), софиологија (Флоренски, Булгаков), космизам (Муравјов, Циолковски), метафизика срца (Вишеславцев, Иљин). Ова метафизика срца као своје полазиште и тачку извесности има „Волим, дакле, јесмо” (Амо, ерго, сумус) јер само љубав представља ону продуктивну, стваралачку силу која дарује живот, вредности, идеалну спознају, сусрет с највишим световима и, на крају, све учвршћује у вечноме бићу. Ту су, затим, и персонализам и  егзистенцијализам Берђајева и Шестова, у чије духовне учитеље треба уврстити и Достојевског. С тим у вези, треба рећи да су у Енциклопедији размотрене не само идеје тзв. „школских” филозофа, него и „слободних мислилаца”, писаца, уметника, научника, богослова и црквених делатника који су својим делима допринели развоју руске духовне културе, а тиме и филозофије као њеног органског и неодвојивог дела.

Ко је све радио на овој књизи?

На Енциклопедији је радила велика група водећих руских филозофа. Спиритус мовенс овога дела био јеМихаил Маслин, главни редактор и аутор великог броја одредница. Заједно с Петром Апришком и другим члановима уређивачког одбора, он је осмислио садржај и структуру ове књиге. Иначе, ова Енциклопедија је објављена у Русији 2007. и тренутно се преводи на неколико језика. Међутим, можемо се похвалити да је Србија прва земља у свету у којој је она и објављена.

Шта ово дело значи за нас?

Проблеми којима се баве руски мислиоци су и наши проблеми, између осталог и због сличности наших историјских судбина. Руски се мислиоци никада нису могли помирити са владавином апстрактног над конкретним, општег над појединачним, безличних закона над личношћу, са свим оним што, попут Великог Инквизитора Достојевског, покушава да поткупи и пороби слободан људски дух, да онемогући слободно испољавање човекових Богом даних талената, и зато нам њихова дела тако много говоре, учвршћују нас у нашој самобитности и помажу нам на путу стицања самосвести, баш као што то чине и дела наших најбољих људи, малтене без разлике.

Анђелка Цвијић

---------------------------------------------------

Гости из Русије данас у Београду

Михаил Маслин, Петар Калитин, Петар Апришко и Анастасија Гачева вечерас у 19.30 говоре на Коларчевом народном универзитету. Сутрадан ће А. Гачева у 11.30 одржати предавање на Филолошком факултету, док ће остали у исто време наступити у Руском дому, а затим ће сви скупа учествовати на конференцији за новинаре у Кући Ђуре Јакшића у 13 сати. Ко пропусти ове њихове наступе, моћи ће ипак да их чује у суботу у 18 часова на Богословском факултету. У међувремену, они ће говорити најпре у Ваљеву а затим у Руми, и том приликом обићи најзнаменитије манастире у околини ових градова.