За грејање од 1.600 до 10.000 динара

Упркос дуговима топлана према Нафтној индустрији Србије од око 350 милиона динара и око милијарду динара неизмирених обавеза за преузети и потрошени гас према „Србијагасу” још од лане, грејна сезона за грађане који су прикључени на даљински систем почеће на време – 15. октобра, потврђују у Удружењу топлана Србије.

Милован Лечић, председник Удружења, каже да не очекује да ће ускоро доћи до битнијих измена цена грејања, али да о томе одлучују локалне самоуправе које предлажу ценовнике за своје топлане. Упитан колика би била економска цена грејања, Лечић напомиње да је и то тешко рећи, јер постоје три категорије топлана – оне које се греју на мазут, угаљ и гас и да се тренутно раде калкулације.

Мазут користи 37 топлана у Србији, а грејање кошта од 55 до 65 динара по квадрату, мада има градова где се оно плаћа мање од 50 динара.

Било како било, домаћини који су ових дана ставили рачуницу на папир лако су израчунали да ће грејање на струју ове зиме бити најјефтиније. Сигурно бар до Нове године, до када се цена киловат-сата неће мењати, како је потврдио и министар енергетике Петар Шкундрић. Месечни рачуни за утрошену струју биће слични прошлогодишњим и варираће једино у зависности од тога да ли се за грејање користи ТА пећ и пуни искључиво ноћу, када је електрична енергија јефтинија, или грејалице, калорифери.

Тако би у зависности од тога да ли се греје стан од 25 или од 60 квадрата уз ТА пећ која се пуни ноћу, односно у зеленој, најјефтинијој тарифи, рачун месечно могао да износи од 1.600 до 5.500 динара, што је за целу грејну сезону око 9.600 до 33.000 динара.

Додатно пуњење две пећи, снаге од по три киловата, само током два сата дневно, повећава трошкове грејања за око 40 одсто. Загревање кварцним грејалицама дуплира рачуне за електричну енергију.

Некад је било најјефтиније централно грејање или грејање на гас. Најскупље централно грејање у Србији плаћају Београђани, чак 64,37 динара по квадрату, односно 69,51 динара са порезом на додату вредност. Тако је месечни рачун за стан од 60 квадрата 4.171 динар, а годишњи рачун за грејање чак 50.000 динара. Београђани, али и други становници Србије највише негодују због тога што даљинско грејање плаћају током целе године, а не само у сезони.

Ништа мање не негодују ни домаћинства која се греју на гас, а која целе године, без обзира на то што је набавна цена руског гаса преко лета пала, плаћају кубик као усред зиме. Међутим, за разлику од оних које греју топлане, домаћинства која имају гас сама могу да одређују када и колико ће се грејати. Просечна месечна потрошња од око 250 кубика гаса домаћинства би могла да кошта око 10.000 динара, а за сезону и до 60.000 динара. Цене угља се крећу од 3.500 до 4.000 динара за тону мање квалитетног, до чак 10.000 динара за тону „бановића” или 16.000 динара за руски угаљ.

За грејање стотинак квадрата, у зависности од температуре, потребно је око пет тона угља. У најјефтинијој комбинацији, за шест месеци грејне сезоне потребно је око 30.000 динара, односно око 5.000 динара месечно.

На стовариштима се тренутно највише купује „лигнит” из „Колубаре”, који је и најјефтинији, а затим дрво. Кубик дрва, у зависности од тога да ли је храстово, багремово или буково кошта од 3.500 до 4.000 динара. За шест кубних метара најјефтинијих дрва у главном граду, колико је потребно да би се угрејало око 60 квадрата, потребно је издвојити око 20.000 динара, што је више од половине просечне месечне плате.