Венецуела без пластичних пиштоља

Деца школског узраста и тинејџери узвикују „Убиј га, убиј га!“, „потежући“ виртуелне пушке према терористима и другим непријатељима у игри „Counter Strike” – призор је из једне компјутерске играонице у Сан Августину, предграђу Каракаса. Старији житељи овог кварта сведоче да „млади играчи” неретко замишљено оружје замењују стварним, због чега у вечерњим сатима улицама одјекују пуцњи, извештава АП. 

Према званичним подацима, у Каракасу је прошле године убијено укупно 7.900 људи, што главни град Венецуеле сврстава међу најопасније у свету, у односу на стопу криминала и убиства на 100.000 становника.

Док политичка опозиција упозорава да режим председника Уга Чавеса није способан да стане на крај растућем криминалу, Народна скупштина Венецуеле спрема се да у наредном периоду усвоји закон којим би биле потпуно забрањене „насилне“ видео-игре и „ратоборне“ дечје играчке, што би, наводно, требало да умањи потенцијал за насиље код омладине.

Предлогом закона забрањује се „производња, увоз, дистрибуција, промет и употреба насилних видео-игара и ратоборних играчака”. Државна агенција за заштиту потрошача ће одлучивати који производи нису у складу са законом и прописивати новчане казне у висини до 128.000 америчких долара.

На сличан корак досад су се одлучили Бразил, Кина и Немачка, који су забранили продају појединих видео-игара. У неким земљама попут Сједињених Америчких Држава постоје системи за рангирање садржаја који упозоравају родитеље на присуство сцена насиља.

Школе у Венецуели ће након усвајања закона морати да уведу обавезне часове превенције насиља, док ће у медијима бити спровођена стална кампања која би требало да укаже на ризике од „опасних” игара. С друге стране, од владе ће бити затражено да „промовише производњу, дистрибуцију, продају и употребу игара које уче децу да поштују своје противнике”.

Деца и тинејџери из средње класе хрле у тржне центре и чекају у редовима како би играли „Dark Silhouette”, видео-игру у којој виртуелне противнике убијају аутоматским пушкама у природној величини.

„Видео-игре нису проблем, већ криминалци. Зашто их не ухвате?”, пита седамнаестогодишњи средњошколац Арни Гонсалес. Један од твораца закона, Хосе Алборнос истиче да борба против криминала подразумева вишестепени приступ и уверен је да власти могу смањити стопу убистава уколико раскину директну везу између игара и насиља. Алборнос је након посматрања сцена из популарне игре „Grand Theft Auto”, у којој насилник туче људе и краде њихова возила, рекао да „нипошто не треба допустити да деца уче из оваквих примера”.

Роберто Брисено, криминолог у Центру за проучавање насиља у Каракасу, сматра да се „деца кроз видео-игре ослобађају нагомиланог беса, уместо да то испољавају у друштву”, а већина релевантних истраживања нису пронашла да такви садржаји подстичу насилничко понашање код младих, преноси „Вашингтон пост”.  

Најава доношења „спорног“ закона изазвала је реаговања опозиције у Каракасу, чијих је две хиљаде присталица прошле седмице протестовало због „дуготрајног режимског прогона”.

„Заиста је иронично да Чавес који прогања политичке противнике сада жели да научи нашу децу како се уважавају опоненти”, рекао је опозициони посланик Томас Санчес.

Тешко је очекивати да ће најављена забрана моћи да сузбије илегалну производњу и продају компакт-дискова – посао који обављају припадници радничке класе у којој Чавес ужива значајну подршку.

Агенција за заштиту потрошача са 163 инспектора имаће доста потешкоћа да обезбеди спровођење закона, будући да су њени службеници презаузети редовном контролом цена намирница у малопродаји, у циљу обуздавања хроничне инфлације.

Представници опозиционих странака кажу да је влада заказала у борби против криминала и пружању безбедности становништву и да је најављени закон о забрани видео-игара и пластичних пиштоља само фарса.

„Потребан им је повод како би могли да кажу да се залажу за смањење криминала, док не желе да признају стварни неуспех сопствене политике”, рекао је Санчес.

Иначе, од доласка Чавеса на власт, 1998. године, број убистава у Венецуели је порастао за 67 процената, а влада је 2005. године престала да објављује потпуне податке на ову тему, наводи се у истраживању америчког политичког магазина „Форин полиси”.