Болничка храна завршава у контејнеру

Каква се храна сервира у болницама и колико оброка заврши у контејнерима, питања су о којима се у Европској унији државе системски баве тражећи магичну формулу добре неге пацијената и што рационалније потрошње новца из здравствених фондова.

Последња истраживања у Србији показују да је сваки четврти пацијент потхрањен, а да око 70 одсто болесника не поједе ни четвртину или ништа од оброка које добију у установама у којима се лече.

– До сада је појам болничке хране искључиво везиван за болничку кухињу. Међутим, постоји права револуција у овој области, а то је увођење клиничке исхране. То су припремљени или фабрички оброци који се пију или дају кроз вену, а то зависи од стања пацијента и дијагнозе која је постављена – каже др Марина Панишић, председница Националног удружења за парентералну и ентералну исхрану Србије и хирург на Војномедицинској академији.

Овакав систем, додаје, спроводе нутритивни тимови који израчунавају једнодневне потребе за храном сваког пацијента у зависности од стања у којем се налази. Код компликованих случајева лекари заједно одређују која врста хране се даје, на који начин и која количина према индивидуалним дневним потребама.

Исхрана пацијената на сонду или кроз вену (ентерална и парентерална исхрана) почела је да се примењује још пре 19 година на ВМА, али само када је реч о пацијентима у критичном стању.

Како потхрањеност, односно неадекватна исхрана, утиче и на вишу стопу смртности, дужину болничког лежања, а тиме и трошкове лечења, др Панишић очекује да Министарство здравља почне да се бави и проблемом исхране пацијената у болницама, бар подједнако колико се бави гојазношћу становништва.

Према њеним речима, од 2003. године, када је основано удружење НУПЕНС, инсистира се на едукацији лекара како би се нутриција, односно исхрана, увела у здравство. Поставља се питање да ли је оваква исхрана скупа за Србију.

Др Панишић наглашава да светска статистика показује да је она јефтинија уколико се узме у обзир да се уз помоћ оваквих оброка пацијент неупоредиво брже опоравља, па се скраћује и време његовог лечења у здравственој установи.

Још једна од тешкоћа које онемогућавају већу распрострањеност ове исхране у болницама јесу прописи:

– Проблем је што храна није регистрована као лек. Постоје пацијенти којима је та храна додатак, али и они којима је заиста лек. Зато и не можемо да је прописујемо на рецепт код одређених дијагноза.. Хрватска је у овој области веома напредовала. Они су имали храну на рецепт, па су после заоштрили прописе, па пацијенти сада плаћају 20 одсто партиципације.

Стручњаци се у Европи баве врло озбиљно овим проблемом. У последње три године се реализује програм „Нутришн деј“.

Реч је о студији која се обавља једном у години и тог дана се анкетирају пацијенти – колико једу, на који начин и да ли су задовољни.

На тај начин се добијају релевантни подаци, јер је само најновија студија обухватила 50.000 пацијената у више од 40 земаља.

Какви су резултати ове акције у Србији говори асистент др Иван Палибрк, шеф јединице интензивне неге у Првој хируршкој клиници:

– Око 60 одсто болесника који су хоспитализовани наводи да су пре доласка у болницу изгубили у телесној тежини. Петина је ослабила више од осам килограма. Разлози за то су најчешће губитак апетита, мучнина, проблеми са жвакањем и гутањем. То су знатни губици за особе које долазе да се подвргну некој хируршкој интервенцији, пре и после које неко време неће моћи да се адекватно хране. Веома је важно да болесници који су хоспитализовани имају одговарајућу исхрану колико је то могуће – објашњава др Палибрк.

(/slika2)Ова студија дала је још алармантних показатеља. Велики број пацијената изјаснио се да су били принуђени да докупљују храну на киоску, а већини је оброке доносила родбина, јер је болничка храна била неукусна, недовољна или неприлагођена њиховом укусу или потребама.

Неки од резултата ове анкете, каже наш саговорник, могли су да се наслуте и без студије, али први пут имамо конкретне, бројчане доказе који су засновани на стварној ситуацији. Показало се да је могуће пратити, проучавати и вредновати и тај део лечења оболеле особе на врло једноставан начин.

– Зато исхрана у болници мора да прати потребе и навике болесника без обзира на то што у избору има више од 15 различитих дијета које задовољавају здравствене потребе оболелих. Све што је потребно за нормалан живот оболели добија користећи разне емулзије масти, растворе угљених хидрата, аминокиселина, витамина, минерала – каже др Палибрк.

Правилно коришћење ентералне и парентералне исхране омогућава да се сада могу вршити и велики хируршки захвати а да током дуготрајног опоравка оболели има адекватну исхрану и на тај начин да се подрже друге терапијске мере, истиче др Палибрк.

Циљ лекара који се залажу за увођење клиничке исхране јесте да је пацијенти добијају као лек на рачун болнице.

До пре две године на нашем тржишту је био само један произвођач овакве хране. Данас их има неколико, а предуслов да и друге водеће фабрике почну да послују у Србији јесте промена прописа и законских оквира какви постоје у Европској унији.

Ивана Албуновић - Јелица Антељ

------------------------------------------

Потхрањеност тихи убица

У Србији не постоји податак колико је одраслих људи потхрањено, односно колико их се лоше храни.

Овај тихи убица 21. века, како га стручњаци у свету називају, невидљив је голим оком. Код нас би се могао можда препознати већ у статистичком податку да само у српској престоници више од 100.000 људи живи на рубу егзистенције, а за храну месечно троши око 8.000 динара.

Стручњак за исхрану проф. др Јагода Јорга са Медицинског факултета каже да се потхрањеност код одраслих грађана, нажалост, не прати систематски.

Контролишу се једино деца до пет година, јер то финансира Уницеф, као пројекат у земљама у развоју. Последњи подаци из 2005. године су више него алармантни, јер показују да од седам до осам одсто деце заостаје у расту.

– Кад се каже потхрањеност људи мисле да је то мршавост. Овај податак упућује да деца не добијају ни довољно калорија, беланчевина, калцијума и других витамина, који су неопходни за нормалан раст – каже др Јорга.

Према њеним речима, податак о броју сиромашних наводи на закључак да се лоше хране.

– Када би се то и код одраслих систематски пратило, дошли бисмо до сазнања да је страховито много оних који су заправо потхрањени, не само у смислу телесне тежине, него и недостатка важних материја које утичу на имунитет и појаву болести. Ако неко једе хлеб и маст, он неће смршати, али ће бити лоше ухрањен – објашњава наша саговорница.