Дом на ободу града

Користиле су за одмор и уживање изграђене још у „златно доба” на најлепшим местима. У време кризе деведесетих викендице на тржишту некретнина нису вределе ни трећину своје грађевинске вредности. Оне које тада нису продате у бесцење добијају сада значај из далеко практичнијих разлога, нових услова живота, становања па чак многи тврде и моде. Актуелност далековидих градитеља викенд кућа, поготову оних изграђених у околини Београда удаљених и до 50 километара од центра, увидели су у последње време њихови наследници који сада желе да одгајају потомство у окружењу мира тишине и чистог незагађеног ваздуха.

По подацима Савезног завода за статистику и попису из 2002. године у Србији постоји 138.307 станова за повремено коришћење у викенд кућама а та бројка је и већа уколико се узму у обзир још око 2.230 осталих зграда које служе за повремени боравак. По податку из 2006. те године изграђено је 233 стана у викенд и кућама за одмор па је потенцијал за нов квалитет живота још увећан, седам година након последњег пописа.

–Западни начин живота када се до посла путује најмање сат – два, да би се потом у пренапрегнутом и хистеричном центру провело што мање времена, прихватили  су код нас прво глумци, сликари, писци, новинари, бизнисмени. Тренд куповине некретнина на ширем ободу града сада још увек није масован како се то можда могло очекивати, али дугорочно гледано зелене оазе итекако ће бити на цени, каже Милић Ђоковић, директор агенције Олд Ројал некретнина.

У понуди тренутно има кућа и плацева по ободу Београда, од Мељака, Барајева, Сремчице преко подавалских викенд насеља, Бежаније или чак и удаљеније варијанте уз Ибарску магистралу, ка Обреновцу или у близини ауто пута ка Новом Саду. Потпуно опремљену кућу од стотинак квадрата и десетак ари плаца можете да купите по цени од дванаест до петнаест хиљада евра. Тако се сада разликују два прстена у ширем ободу града који чине:први до 30 километра и други од 30 до 50 километара до центра. Први, коме  припадају Рушањ, Липовица, Јајинци Зуце, потом Вишњица, Сурчин којима је цена чак благо и порасла за пар процената и оној другој зони као што су Уб, Младеновац, Лазаревац, Сопот, Кораћица где су цене пале за додатних десет посто у односу на прошлу годину. Практично, сваки километар ближе центру вреди хиљаду евра више.

Сви су свесни ширења Београда и све скупљег живота у престоници али и да цена никада неће бити овако ниска и да је право време за куповину и улагање у овакву врсту некретнина. Још увек одбија лошија путна и саобраћајна инфраструктура мада, пробити се кроз град у шпицевима је као да вам је кућа или стан на педесетак километара од центра.

Један правник из Београда,пре само две године издао је свој стан на Бановом Брду а преселио се у родитељску кућу у Крчедину, селу – чувеној викенд зони на десној обали Дунава, 48 километара од града. Путује сваки дан аутопутем Нови Сад – Београд и стиже на посао пре колега из удаљенијих насеља на ободу града. На трошкове путовања одлази две трећине ренте али новац и није био примарни мотив пресељења већ неописиво задовољство здравог живота, залазака сунца на Дунаву, изградња брода.Тих 30 минута дужег путовања занемарљиво у односу на мир и спокој који је добио животом изван градских зона било којег насеља у Београду. Сличан је пример супружника, професора музике и истраживача, доктора наука у једном институту који су продали стан у Булевару Деспота Стефана( 29. новембра) од 70 квадрата за сто хиљада евра и купили кућу од 250 квадрата и 12 ари плаца у Великој Моштаници за само 30 хиљада евра. За разлику новца купили сугарсоњеру на Видиковцу,нов аутомобил, изградили базен у дворишту и тврде да у животу нису направили бољи потез.

У данашњој ери интернета могуће је обављати део послова и из куће. На западу, најбогатији, породична имања измештају изван градова уколико то није пре њих урадио њихов деда или отац. Милић Ђоковић сматра да ће време живота изван центра тек доћи а боља саобраћајна инфраструктура донети пораст цена некретнина у зеленим викенд оазама околине града.