ЕК: Србија напредовала у процесу европских интеграција

Од нашег сталног дописника
Брисел – Европска комисија је у Нацрту годишњег извештаја констатовала да је Србија напредовала у евроинеграцијама. ЕК је у овом документу истакла и мањи број замерки него у својим претходним извештајима и оне се односе на неодговарајућу примену закона, недовољну подршку деловању независних и регулационих тела, неефикасност у решавању судских спорова, као и на законске мањкавости у борби против корупције.

У нацрту извештаја наведено је да се у Србији „право на окупљање углавном поштује”, али да је „поворка поноса у Београду отказана после претњи екстремиста насиљем организаторима и учесницима”. У документу такође пишеда су упркос чињеници да је Закон о забрани дискриминације усвојен, Роми, инвалиди и ЛГБТ особе изложени дискриминацији. Закон о Агенцији за борбу против корупције ЕК је оценила као недовољно добар, јер не омогућава адекватну контролу финансирања политичких партија и не спречава ефикасно сукоб интереса. Општа оцена ЕК јесте да је „Србија постигла напредак у борби против корупције, али је она и даље распрострањена и представља озбиљан проблем”.

Доста лепих речи ЕК је изрекла на рачун рада Скупштине Србије, али није пропустила да помене и одређене недостатке. „Усвајање новог пословника допринело је побољшању рада парламента и ефикаснијем процесу усвајања закона. Новим законом о партијама успостављена су јаснија и ригорознија правила за регистрацију партија, али Изборни закон још није измењен и усклађен са европским стандардима. Парламент недовољно користи овлашћења за контролу рада владе, а капацитет скупштинских одбора и даље је веома скроман”, оценила је ЕК.

Када је реч о српском правосуђу, ЕК је изразила забринутост због начина реизбора судија, као и због неефикасног вођења судских поступака.

Оцењујући безбедносну ситуацију у Србији, ЕК је навела да је дошло до њеног погоршања на југу Србије и навела случај напада на Жандармерију, а у области Санџака стабилност је „крхка због подела унутар муслиманске заједнице”. У вези са Косметом, ЕК је позвала „заинтересоване стране да траже прагматична и практична решења за регионалну сарадњу без изношења различитих ставова о статусу Косова” истакавши да је то важно због функционисања Цефтаи других уговора о сарадњи. ЕК је поновила да је регионална сарадња један од кључних делова процеса стабилизације и придруживања у свим фазама евроинтеграција.

„Србија треба да покаже више конструктивности у опхођењу према учешћу Косова у регионалној трговини и сарадњи и да пронађе прагматично решење које би омогућило учешће Косова у регионалним форумима и организацијама како би Србија и Косово допринели јачању регионалне сарадње и развоја”, наведено је поред осталог у Нацрту годишњег извештаја ЕК о напретку Србије у европским интеграцијама.

Комисија још једном је похвалила административне капацитете Београда и истакла да београдска Канцеларија за европске интеграције ради веома добро. У нацрту извештаја,такође,наведено је да је „Влада Србије показала велику посвећеност да приближи земљу ЕУ предузимањем више иницијатива међу којима је и примена прелазног споразума”. Влада је похваљена за писање закона, али не и за њихову примену, па ЕК очекује да ће Београд убудуће посветити томе више пажње, као и планирању рада владе и координацији између министарстава.

Најсветлија тачка извештаја ЕК који ће бити озваничен 14. октобра, свакако је сарадња са Хашким трибуналом. Констатовано је да је Србија додатно напредовала у испуњавању међународних обавеза и у сарадњи са Трибуналом у Хагу, као и да је изведено више операција са циљем да се ухапседвојицапреосталих хашких оптуженика који су још на слободи. „У светлу добре сарадње са Хашким трибуналом и имајући у виду посвећеност Србије процесу европских интеграција, ЕК сматра да би ЕУ требало да почне примену прелазног споразума”, оценила је ЕК.

В. Јокановић

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Европска комисија: време је за примену прелазног споразума

Европска комисија је у Нацрту годишњег извештајаоценила да је Србија напредовала у евроинтеграцијама, пре свега када је реч о политичким критеријумима и кључним приоритетима тог процеса. Комисија је истакла додатно унапређену сарадњу Србије са Хашким трибуналом, сугеришући стога Европској унији да је време за примену прелазног споразума са Београдом.