Јуре рум, заборавили терористе

Америчке службе за безбедност су зарад заплене кубанског рума и цигара и кажњавање њихових доносилаца запоставиле борбу против терориста и наркодилера. Тако укратко гласи закључак Државне надзорне комисије (САД) која је припремила извештај о томе како ради служба за царинску и граничну контролу. Ово одељење, које је после терористичког напада 11. септембра припало тада основаној Агенцији за домовинску безбедност, задужено је да додатно претреса путнике који улазе у Америку како се међу њима не би нашао неки наркотрафикант или бомбаш. Испоставило се, међутим, да се чувари америчке безбедности више занимају за америчке путнике који чартером слећу преко неке треће станице и доносе ђаконије из земље која је још од Кенедија блокирана најригорознијим санкцијама.

Од 2000. до 2006. године 60 одсто свих контрола и казни које је изрекла ова безбедносна агенција на аеродрому у Мајамију односило се на робу или прекршаје у вези са ембаргом на промет робе и људи са Кубом, каже се у извештају до чије је копије дошао "Њујорк тајмс" пре него што ће се разматрати у Конгресу. Анализа констатује да је безбедносна служба побркала лончиће и да је занемарила своју првобитну мисију да спречи терористе и криминалце да уђу у САД. Уместо тога она се бави безначајним преступима какви су уношење понеке кубанске цигаре или флаше пића у Флориду.

У одговору на овај извештај Стејт департмент је саопштио да је закон о забрани трошења америчког новца на Куби без ауторизације из Вашингтона значајно средство у политици изолације кубанског режима. Уколико би ембарго омекшао, то би, по мишљењу Вашингтона, омогућило наследнику Фидела Кастра (за сада је то Раул Кастро, али има назнака да би транзиција могла да се убрза преко млађе генерације политичара) да настави једнопартијски комунистички систем, са повећаним резервама у буџету.

Откако је Бушова администрација 2004. додатно заоштрила санкције, број америчких посетилаца спао је са 84.500 (2003) на 37.000 (2006). Како тврде функционери у Хавани, САД улажу огромна средства и напоре да обесхрабре и осујете путовање на Кубу. Већина оних који се ипак одлуче да оду на карипско острво, јер тамо имају оца, мајку или дете, претходно по закону добију одобрење и печат за своје неподобно путовање у Вашингтону. Али та ћага им не допушта да из родне земље донесу било шта, јер тиме крше ембарго. Чартери из Хаване стижу у Мајами углавном нешто пре поднева. Када путници покупе свој пртљаг са траке, контролори их преводе у одвојене собе где се врши претрес и деле казне. За то време путници из других крајева света могу да се провуку и са покојом бомбом.

Прошле године 290 Американаца кажњено је због покушаја уношења кубанских производа. Премда казна за ове прекршаје може да буде и 50.000 долара, већина их је за свој "ћеф" платила око хиљаду долара. Ове године 13 Американаца кажњено је новчано зато што су покушали да преко Интернета наруче кубанске цигаре. Највећу казну платила је једна америчка туристичка агенција зато што је омогућавала Кубанцима са америчким држављанством да преко ње купују авиокарте за изоловану земљу – платила је 182.000 долара. 

Рум је још од седамнаестог века ишао на руку побуњеничкој ароми. Око њега су се на мору између две територије водили пиратски ратови, да би Американци кренули на Кубу у потрагу за опојним напитком у време прохибиције. Рум је обожавао и један од највећих америчких писаца Ернест Хемингвеј, који је са Кастром понекад ишао на пецање великих риба. Рибари са Флориде одвајкада размењују димљену рибу за кубански рум.