Мирко Цветковић: Буџет није генератор неликвидности

– Држава је дала значајан допринос повећању ликвидности привреде у време економске кризе.

Ову тврдњу изрекао је премијер Мирко Цветковић на јучерашњем округлом столу Српске асоцијације менаџера на тему „Неликвидност: стварни проблем или добар изговор”, покушавајући да отклони, како рече, заблуду да је држава буџетским дефицитом и дуговањима јавних предузећа била генератор неликвидности привреде. Бројевима из биланса два јавна предузећа ЕПС-а и „Србијагаса” премијер је поткрепио констатацију да док дуговања ових компанија од средине прошле године опадају, њихова потраживања од привреде расту.

Што се дефицита буџета тиче, он по дефиницији подстиче ликвидност, подсећа премијер. Допринос државе види и у емисији трезорских записа ради финансирања буџетског дефицита, јер је отварањем овог канала омогућено редовно сервисирање државних обавеза према привреди. Држава је, каже, помогла и буџетским субвенционисањем камата за кредите привреди и грађанима.

На премијерово запажање „као економисте” да је монетарна политика имала више простора да утиче на повећање ликвидности, у ситуацији кад је инфлација ниска, а курс стабилан, гувернер Радован Јелашић је одговорио да кредитни пласмани расту, да је референтна каматна стопа од почетка година смањена са 17,75 на 12 одсто и да ће даље падати, ако се наставе повољни економски трендови.  

– Народна банка Србије планира да током овог месеца са Владом Србије размотри спремност за измене Закона о платном промету, како би се успоставио јавни регистар меница и овлашћења – најавио је Јелашић.

Према његовом објашњењу, у наплати би се користиле менице одређене вредности, принудна наплата би се обављала једном дневно, и то сразмерно висини потраживања поверилаца”. Биће размотрена и могућност укидања досадашњег изузећа које је омогућавало предузећима у блокади да на мала врата исплаћују зараде, друге накнаде и доприносе.

А шта, заправо, привредници очекују од премијера и гувернера?

Да држава уредно измирује своје обавезе, реформише јавна предузећа, да се ефикасније бори против сиве економије, скрати рокове за измирење дугова, онемогући дужнике да отварају нове фирме... Али пре свега да, како је то дефинисао Драгољуб Вукадиновић из горњомилановачког „Металца”, обезбеди макроекономску стабилност и владавину права и „помогне привреди тако што ће инвестирати у профитабилне гране, као што су путна инфраструктура, електропривреда, телекомуникације и пољопривреда”. Држави замера на бризи за пропале фирме које не раде јер немају тржиште, одговарајућу технологију, способан менаџмент и чије су обавезе много веће од капитала. Уместо да оне које не могу да извршавају своје обавезе отера у стечај.

Банкари Драгиња Ђурић (Интеза банка) и Владимир Чупић ( Хипо алпе адрија) и овога пута одбацили су оптужбе да банке нерадо кредитирају фирме, да улажу у хартије у вредности уместо у привреду и да кад дају кредите разрезују огромне камате... Чупић је упозорио да ће „камате скочити ако не буде договора са ММФ-ом”, а Ђурић „да ће бити ниже када и ризик земље буде нижи”.

Весна Јеличић

----------------------------------------------

Дуг дугују, јахте купују

Председник Српске асоцијације менаџера и компаније „Дрога Колинска” Слободан Вучићевић упозорио је да Србија више не сме да дозволи девалвацију од 25 одсто, од које се фирме још нису опоравиле и указао на опасан тренд да фирме које не желе да измире обавезе намерно себе доводе у блокаду и пред врата стечаја, а њихови власници отварају нове фирме, преносе средства на приватне рачуне, купују некретнине, граде луксузне зграде, купују јахте и возе скупе аутомобиле.

„Држава мора уђе у токове њиховог новца, како би се спречио додатни удар на ликвидност привреде”, рекао је Вучићевић.

--------------------------------------------

Резерва за не дај Боже

„Повећања јавног дуга ове године неће бити или ће оно бити минорно, па нема разлога за бојазан од презадужености земље”, поручио је привредницима премијер Цветковић.

 Премијер је рекао и да „имамо значајне девизне резерве буџета, склоњене са стране за не дај боже, које омогућавају да у преговорима тражимо повољније услове од кредитора”.

„Такође, Светска банка нас је ослободила дуга који се односи на територију наше јужне покрајине, што ће донети смањење јавног дуга за пола милијарде долара”, објаснио је Цветковић.