Више луфта за кредите

Монетарни одбор Народне банке Србије одлучио је да додатно олабави монетарну политику и подстакне банке да више одобравају кредите. Како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакао гувернер Радован Јелашић, референтна каматна стопа, према којој се одређују камате банака, смањена је са 12 на 11 одсто.

– Монетарни одбор је то одлучио, јер се ризици за остваривање циљане инфлације смањују. На то указује чињеница да је раст контролисаних цена у другој половини године мањи од очекиваног, инфлаторна очекивања су нижа, а динар је стабилан. Даља релаксација монетарне политике и знатније смањење референтне камате зависиће од економске политике за 2010. годину која још није дефинисана, ни кроз коначан договор са ММФ-ом, ни пројекцијом буџета – казао је Јелашић.

Ипак, њему се чини да је боље да у ситуацији кад инфлација иде силазном путањом, контролисане цене буду повећане до краја ове године, за шта има могућности, него да нас поскупљења догодине сачекају „иза ћошка”.

Монетарни одбор донео је и одлуку да промени структуру обавезне девизне резерве, односно новца који као гаранцију банке полажу у НБС. Тако ће уместо обавезе да 70 одсто резерве буде у девизама, то учешће бити повећано на 75 одсто, док је динарски део смањен са 30 на 25 одсто.

– То практично значи да је банкарском сектору тиме ослобођено 14,5 милијарди динара, које ће банкари моћи да искористе за повећање кредитне активности, куповину неопходних девиза на међубанкарском девизном тржишту или да их пласирају у државне хартије од вредности или хартије од вредности централне банке – објаснио је гувернер.

А када је о инфлацији реч, она ће се кретати у планираним оквирима и до краја године износиће око осам одсто, процена је НБС. Инфлаторна очекивања привредника и становништва се смањују полако али сигурно, а и пад економске активности биће мањи од очекиваног.

– Бруто домаћи производ биће у минусу од три одсто, што је мање од наше претходне пројекције (3,6 процената), али и од рачунице ММФ-а која показује да ће пад привредне активности у Србији до краја ове године бити четири одсто – уверен је Јелашић.

Подаци централне банке показују да су се у августу и септембру банке додатно задуживале према иностранству, док су се предузећа и становништво раздуживали. Значајних притисака на нашу националну валуту нема, али је јавна потрошња, на пример, и даље изразито висока.

– Постојећи модел равнотеже више није одржив, јер је економски раст у претходних неколико година био заснован на услужним секторима. Опасно је ако годишња камата на плаћање дугова у Србији буде већа од раста БДП-а. Привредни раст се може остварити само ако се у већој мери заснива на извозу, а да би се то постигло потребни су конкурентна радна снага, добра инфраструктура, стабилно макроекономско и политичко окружење, али и јаки стратешки партнери. А све то мора да прати и смањење текуће потрошње и повећање инвестиционих расхода у буџету – напомиње Јелашић.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Без ММФ-а нема пара од Светске банке и ЕУ

Сви у влади су свесни значаја који стендбај аранжман са ММФ-ом има за Србију, казао је гувернер одговарајући на питање да ли постоји ризик да програм са том финансијском институцијом буде угрожен. Јер, у влади се надају да ће Међународни монетарни фонд одобрити повећање дефицита за следећу годину на четири одсто, а да при том ни ту рачуницу не могу још да затворе смањењем расхода, а повећање прихода не виде као могућност.

– Мислим да постоји спремност и ММФ-а и Владе Републике Србије да се тај посао заврши до краја. Јер, верујте, неће ни Светска банка, ни Европска унија Србији дати одобрена средства уколико од ММФ-а не добијемо позитивно мишљење. Ипак, на састанку са представницима ММФ-а у Истанбулу речено нам је да је важно колика је висина дефицита, али да је још важније и какав је његов „квалитет”. Односно да ли је он узрокован једнократном исплатом субвенција или повећањем инвестиција – пренео је Јелашић.

Према његовим речима, влада сада треба да се концентрише на смањење расхода, јер је то обећала, а не да се поново актуелизује прича о повећању пореза.

На питање шта ако синдикати спрече усвајање плана о реформи јавне потрошње Јелашић одговара да је на то најбољи одговор дао Муриљо Португал, заменик директора ММФ-а, истичући да је суштина политике да учини могућим „оно што је немогуће а нужно за економски развој”.

Иначе, рачуница НБС показује да уколико се ПДВ повећа за један одсто, цене расту за 0,6 процената.

-----------------------------------------------------------

Без повећања ПДВ-а

Влада Србије не припрема повећање пореза на додату вредност, изјавио је јуче премијер Мирко Цветковић, демантујући да је већи ПДВ једно од решења на списку мера које влада припрема за предстојеће разговоре са ММФ-ом.

Прилагођавање буџетских прихода и расхода, по речима Цветковића, постићи ће се смањењем трошкова, а не повећавањем намета привреди и грађанима и о томе ће са ММФ-ом бити постигнут договор.

Како је премијер потврдио, дугорочније решење за дефицит који је структурног типа заправо је у реформи јавног сектора која ће трајати неколико година.

То питање, по његовом мишљењу, не треба сводити на проблем отпуштања радника, већ на повећање ефикасности, и то не само само администрације, већ целог јавног сектора.

В. Ј.