Спектакуларни промашај

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јануара – Млада Сара Џенес је ове недеље, како је рекла, била задовољна више него обично што живи у Њу Хемпширу. Сваки час је, њу и њене суграђане, неко из најезде домаћих и страних анкетара и новинара, питао за мишљење. Цео свет се, такорећи, занимао шта ће ко од њих да каже. Данима су били глобалне "звезде" – најпитанији обични грађани планете. И кад су рекли што су имали да кажу – на биралиштима, о страначким  претендентима за председника САД – остали су у центру пажње домаће и стране јавности. О њима се сада прича као о нарушиоцима моћног америчког – анкетног поретка.

Испоставило се, наиме, да после силних пропитивања и исповедања, истраживачи јавног мњења нису погодили како ће живаљ те савезне државе, на североистоку САД, гласати за кандидате у Демократској партији. Анкетари су, на основу прикупљених исказа, тврдили да ће убедљиво, с двоцифреном разликом у процентима, тријумфовати Барак Обама, али је победила Хилари Клинтон, убравши три процента гласова више.

Жесток потрес

Промашај нам је спектакуларан, незапамћен у новије време, признају истраживачи јавног мњења, пољуљаног реномеа. Анкете су овде важан део функционисања система, средство за одсликавање расположења грађана и корекцију политичког курса, па је крах у Њу Хемпширу доживљен као жесток потрес, као нека врста обмане или изненадне непредвидљивости понашања бирача, и то у тренуцима кад се пробирају кадрови који желе да преузму кормило земље у своје руке.

Грдно су омануле, испоставило се, прогнозе најутицајнијих анкетних агенција.

Међу њима су Галуп, Зогби, Америчка истраживачка група, као и испитивачке екипе телевизија Си-Ен-Ен, Ен-Би-Си, Еј-Би-Си…

Чињеница да је у прогнози погрешио цео тај ауторитативни "конзилијум" за регистровање националних опредељења узбуркала је духове. Откуд тако велика омашка у процени, да ли су анкетари били површни, нису ли анкетирани лагали – само су нека од многих питања која се постављају, уз стрепњу да је подривен један од основних принципа овдашње јавне комуникације, да се "говори јасно и прецизно".

Испитивачи јавног мњења сада испитују и сами себе. Поједини траже и да се оснује независна комисија која би истражила узроке колективног "историјског промашаја" у Њу Хемпширу.

Галупов "гуру" Френк Њупорт се међу првима "снашао" и почео да нуди могућна оправдања. По њему, анкетни извештаји су одударали од стварности зато што се стварност нагло преокренула. Демократске присталице су два дана пре изјашњавања рекле једно, а онда су гласале за друго, сматра он. И напомиње да су анкетари тачно предвидели да ће међу републиканцима Џон Мекејн бити, за пет-шест процената, испред другопласираног Мита Ромнија.

Предводник конкурентског истраживачког центра Џон Зогби такође указује на "бирачки заокрет у последњи час", после анкета. Чак 17 одсто њих је одлуку о томе коме ће дати свој глас донело пред одлазак на биралишта, што је феномен без преседана, тврди он.

Као најчешћи разлози за такву "непредвидљивост" наводе се сузе у очима Хилари Клинтон којима је ганула женско бирачко тело и преокренула га од Обаме ка себи. Могућно је, додаје се, да је процена оманула и због тога што су анкетари рачунали са "стандардно слабим" одзивом бирача, док је он овога пута био рекордно масован.

Уочавање кретања расположења бирача у табору Демократске партије било је овога пута отежано "конкуренцијом без преседана", јер су се као фаворити први пут појавили – жена и црнац. До таквог дуела дошло је први пут у историји, уз вероватно продужена колебања у опредељењима – сугеришу експерти.

Појавиле су се и тезе да је резултат измакао прогнозама и зато што су белци, који у Њу Хемпширу чине 96 одсто становништва, истраживачима причали да ће подржати Обаму, а да су ипак гласали за неког од осталих кандидата њихове боје коже. Таква слутња није, међутим, доказана. Хроничари подсећају да је само пет дана раније Обама убедљиво победио у Ајови, где такође огромну већину (91 одсто) чине белци.

Можда је до "изненађења" у Њу Хемпширу дошло и због абецедног распореда, мисли политиколог Џон Кросник са Универзитета Станфорд. Претходна истраживања су, вели, показала да онај ко је на врху листе (као што је била Хилари Клинтон, чије се презиме у латиничном оригиналу пише с почетним словом Ц) добија три процента више од оног ко је при њеном дну (где се налазио Обама).

Необухваћени финиш

Као једну од мана у обављеном послу, истраживачи истичу околност да су последње анкетирање направили дан и по пре гласања. У убрзаним временима и кампањама дистанца је прилично велика, па није обухватила узбудљив финиш, напомиње Ендру Смит, директор истраживачког центра Универзитета Њу Хемпшира. 

Анкетари признају да су пропуст начинили у потцењивању значаја високог процента испитаника (37 одсто) који су рекли да "још нису коначно одлучили коме ће дати глас". Вероватно су их само прерасподелили према проценту опредељених, што је допринело – промашају.