Не постоје пријатељске, већ само стране службе

Чешки војници на Косову, њих 440, седе на бурету барута и не зна се шта ће се догодити, изјавио је недавно Јиржи Давид, командант чешког контингента Кфора. Чеси, ипак, имају процену шта ће се десити са "буретом барута", а за тај посао задужена је Војнообавештајна служба Чешке Републике. Недавно је у Београду боравио пензионисани генерал Андор Шандор који је био директор ове службе у периоду 2001–2002. године. У организацији удружења "Јагело 2000" одржао је предавање представницима Министарства одбране Србије, студентима који се баве питањима безбедности и новинарима. Шандор, који је током две деценије прошао комплетну хијерархију – од оперативца до директора – није желео да говори о Косову, али је одржао атрактивно предавање о реформама тајних служби.

– Свака служба је специфична, не постоје две исте, али је за сваку од њих битна једна ствар: особље. У служби у којој сам радио није било велике лустрације, јер, за разлику од цивилне тајне службе СтБ, није предузимала акције против емиграната и дисидената у време комунизма. Осим тога, непосредно после пада "гвоздене завесе" Садам Хусеин је ушао у Кувајт, па су политичарима биле потребне информације са терена. Тако су најважнији кадрови остали и сачуван је професионализам. Ако током реформи служби предузимате било шта, будите опрезни, јер нико од колега из иностранства неће вам искрено рећи да ли је то шта радите добро или не. Не дозволите другима да обучавају ваше људе јер не постоје пријатељске, већ само стране службе – рекао је Шандор. 

Он је рекао да прича о "старим" и "новим" кадровима, која се намеће после великих друштвених промена, није црно-бела. Често су "стари" кадрови поузданији што је Шандор илустровао искуством из Војнообавештајне службе Чешке Републике. После напада Ал Каиде на САД, 11. септембра 2001. године, хитно је требало послати некога од оперативаца у Авганистан. Позвао је колегу из "старе гарде", саопштио му о чему је реч, као и да неће имати дипломатски имунитет, већ само сателитски телефон. Овај је рекао: "Важи", отишао у Авганистан и обавио шта је од њега тражено. Другом приликом, требало је послати оперативца у једну много безбеднију земљу. Пао је избор на једног од "нових" кадрова, али је овај директору у лице рекао: "Не могу господине, плашим се!".

Шандор, који истиче да је велики поборник НАТО-а, оштро је критиковао алијансу и ЕУ када је у питању безбедносна проблематика. Иако ове међународне организације размењују хиљаде података, када се појави неки безбедносни изазов тешко се проналазе адекватни одговори.

– НАТО је добар, али не може да се супротстави тероризму када он већ стигне у неку од држава чланица. ЕУ је још неспособнија када су те ствари у питању. Даћу вам примере: када су у муслиманским земљама спаљиване данске амбасаде због карикатура пророка Мухамеда објављених у једном часопису, ЕУ ништа није предузела да заштити своју чланицу. Када су Иранци заробили групу британских морнара, јер су наводно ушли у њихове територијалне воде у Персијском заливу, ЕУ опет ништа није урадила. Дакле, тачно је да су многе службе слабе да би се самостално одупрле претњама, због чега треба ићи на сарадњу, размену података. Али, не треба се превише ослањати на друге – рекао је Шандор.

Питање цивилне контроле тајних служби је увек и свуда актуелно питање, посебно у бившим социјалистичким државама. Један од основних облика контроле су специјализовани парламентарни одбори. Шандора није изненадило што његовом београдском предавању не присуствује нико од политичара.

– Такви су и код нас у Чешкој. Праве се да све знају, при чему су им тајне службе једна од омиљених тема. Лично сматрам да не морају баш политичари да буду супервизори ових служби, али у реду, то је општеприхваћен став. Ја бих им чак отворио и активна досијеа, с тим да се зна – ако одају поверљиве податке, следи им затвор – изричит је Шандор.