Нобелова награда за мир Бараку Обами

Од нашег дописника
Осло, 9. октобра – Актуелни амерички председник Барак Обама овогодишњи је добитник Нобелове награде за мир, саопштио је данас Нобелов комитет у Ослу.

Најутицајнија светска награда припала је 44. америчком председнику „због његовог изванредног залагања за управљање међународном дипломатијом и  међународном сарадњом”. Како је образложио Торбјорн Јагланд, лидер петочланог Нобеловог комитета, посебан акценат и тежина стављена је на Обамину визију у његовом раду и напорима да створи свет без атомског наоружања.

У образложењу награде даље се наводи да је председник Обама створио једну нову климу у међународној политици. Мултирателарна дипломатија поново је у центру пажње, Уједињене нације и друге институције сада могу да играју велику улогу. Дипломатија и преговори поново су постављени у први план као средство решавања тешких међународних сукоба.

Образлажући зашто је Обами припала титула мировњака године, председник комитета Јагланд подвукао је да је визија америчког председника о свету без атомског оружја снажно обновила преговоре о разоружању и контроли разоружања. Кроз Обамину иницијативу, САД сада имају конструктивнију улогу, чиме је председник Обама постао гласноговорник идеје да онај ко предводи свет мора да то ради на основу вредности и ставова које ће подржати већина народа на планети.

У тренутку када је Торбјорн Јагланд саопштио одлуку Нобеловог комитета, настао је жамор у сали, новинари нису крили огромно изненађење, посебно амерички дописници. Били су отворени: зар није контроверзно мировну награду дати једном председнику који је у Белој кући седео само девет месеци, који командује војним операцијама у две земље (Ирак и Авганистан) и тренутно се налази у тешком положају у унутарполитичким обрачунима у САД, посебно у Конгресу.

„Ми дајемо награду Обами за оно што је урадио у последњој години дана, а посебно очекујемо да ово признање буде стимуланс за његово даље ангажовање, што је иначе и и сврха саме награде”, објаснио је новинарима шеф комитета Торбјорн Јагланд.

Одлука је политичка, чудна, скандалозна, али у исто време храбра и далековида, први су коментари у Ослу након саопштења Нобеловог комитета.

Норвешки премијер Јенс Столтенберг изјавио је да је одлука „узбудљива и далековида”. Нобелов тестамент каже да се посебно тежиште ставља на последњу годину рада. У том периоду председник Обама имао је кључну улогу у свету, предузимао је иницијативу да се на дневни ред посебно ставе односи истока и запада, казао је премијер Столтенберг.

Писац Јан Арилд Сноен назвао је доделу награде за мир „скандалозном”, Нобелов комитет управо је „забио последњи ексер у сандук репутацији награде”.

„Ово је једна мировно-ратна награда, само наставак праксе која је почела доделом признања бившем потпредседнику Алу Гору”, изјавио је за овдашњи дневник „Афтенпостен” писац Сноен, уједно и потпредседник „Монтицело сосијет” који се бави анализом америчке политике.

„Он је председник који је послао војнике у рат у Авганистан и вероватно ће их слати још више. Мора се бити обазрив са доделом награде председнику који је у рату”, закључио је Сноен.

Уле Моен, професор Универзитета у Ослу и експерт за америчке председнике, тврди да награда може да буде инјекција, подстицај за Барака Обаму, али је одлука чудна, председник није имао времена да покаже нешто више осим измењене реторике. 

Ханс Улав Лахлум, историчар и писац књиге „Председници”, сматра да је награда стигла прерано, али да је она заправо „ударац за Буша”.

„Јако је чудно и смело дати мировну награду најмоћнијем човеку света, као лидеру нације која је последњих година спроводила једну политику која је извела милионе људи у избеглиштво”, каже Елизабет Расмунсен, председник Комитета за помоћ избеглицама.

Овогодишњи лауреат Барак Обама трећи је амерички председник који је добио награду за мир управо док седи у Белој кући. Током мандата угледном наградом окитили су се бивши шефови Теодор Рузвелт 1906. године и Вудро Вилсон 1919.

У свом тестаменту из 1895. шведски проналазач Алфред Нобел записао је да се награда додели у Ослу. Из фонда који је овај индустријалац напунио продајом оружја, производњом нафте, Бараку Обами ће на свечаности у градској скупштини у Ослу 10. децембра, управо на дан Нобелове смрти, припасти и новчани део награде од 10 милиона шведских круна, нешто мање од милион евра.

Р. Павловић

-------------------------------------------------------

Ко је изабрао Обаму

У Нобеловом комитету седи пет чланова и секретар. Председник Торбјорн Јагланд актуелни је шеф норвешког парламента и председник скупштинског сазива у последње четири године. Јагланд је недавно изабран и за председника Савета Европе. Био је премијер Норвешке 1996/1997, министар спољних послова, посланик је у парламенту испред владајуће Радничке партије још од 1993. године. По одлуци норвешког парламента, који иначе бира чланове Нобеловог комитета, Јагланд ће водити ово тело до 2014. године.

У раду око доделе Нобелове награде за мир помажу му још четири жене. Каци Кулман Фиве као заменик, затим Сисел Марије Ренбек, Ингер Марије Итерхорн и Огот Вале. Оне су углавном посланици у скупштини испред владајуће АП и опозиционе Напредне странке (ФРП).