Потрага за убицама Шарановића

Београдска полиција интензивно трага за двојицом нападача који су хицима из „хеклера” пре три дана изрешетали бизнисмена Бранислава Брану Шарановића, власника и директора компаније „Фил-шар” која држи четири слот клуба. У току јучерашњег дана полиција је наставила да обавља информативне разговоре са особама које се доводе у везу са Шарановићем. Такође, у току су балистичка вештачења и анализе трагова нађених на месту догађаја.

На Шарановића су, подсетимо, неколико минута после поноћи пуцала двојица нападача у тренутку када је изашао из кола. Они су испалили више од 20 метака, од којих је чак 13 погодило Шарановића.

Шарановић је црногорски држављанин, пореклом из Даниловграда. Његова фирма основана је 2001. године и у оквиру ње, осим слот клуба у Београду, послују и клубови у Крушевцу и Александровцу. Поред тога, Шарановић је био власник и истоимене компаније у Аустрији, која се такође бави коцкањем. Његов рођени брат Слобо Шарановић, власник је казина „Партизан” у Београду.

Иако није осуђиван, полиција је Бранислава Шарановића још осамдесетих година прошлог века доводила у везу са криминалним пословима. Он се помиње и као члан групе која је 1980. године побегла из затвора када је експлозивом разнет зид казнене установе у близини Диселдорфа. О овом случају је те године писао и немачки лист „Шпигл”, који је навео да је Шарановић био први од тројице затвореника који су побегли.

– После мисе у цркви истражног затвора у Вупертал-Бендалу, 49 робијаша било је у шетњи по дворишту ове казнене установе окружене дебелим зидинама. Изненада се зачуо снажан тресак, једно крило великих челичних врата одлетело је 20 метара у траву. Затим је разваљено и друго крило. Затвореници су се бацили на под, а само једна група од њих пет, одмах је побегла кроз отвор – објавио је лист.

Шарановића и још двојицу осуђеника напољу је чекао тамноплави „алфа ромео”, док су још двојица побегла уз реку Вупер, али су убрзо ухапшена. То је био први случај да су робијаши у Немачкој ослобођени динамитом. Акција је изведена тако да нико од затвореника у дворишту није повређен.

За Шарановића је наведено да је осим у Стокхолму, Паризу и Амстердаму, „пословао” и у Рајнско-рурској области.

– Он је одлежао првих неколико месеци затворске казне од осам и по година, на коју је осуђен због „разбојничког изнуђивања” приликом наплате рекета у једном угоститељском локалу и играоници у Диселдорфу. Шарановић је био припадник југословенско-италијанског мафијашког клана од око 50 људи, који оперише у више европских земаља – објављено је 1980. године у листу „Шпигл”.

Својевремено Шарановићево име доводило се у везу са шверцом цигарета и нафте.

Последњи пут за њега се чуло, како је објављено, када је био осумњичен да је организовао бекство Жељку Максимовићу Маки, после убиства полицијског генерала Бошка Бухе.