Патриоте, издајници и јужњаци

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Председнички избори у сенци осамостаљења, то је био наслов у новинама који сликовито описује атмосферу приликом недавних избора за наследника Јанеза Дрновшека. Један од такмичара који је себе рекламирао као "творца словеначке државности" – Алојз Петерле, иначе кандидат конзервативних партија које чине владајућу коалицију, у дуелу на државној телевизији оптужио је главног конкурента Данила Тирка да је био у заветрини "онда кад су други носили главу у торби". Тирк, прозван за велеиздају високих циљева народног ослобођења од "јарма Југославије", бранио се да је "у време осамостаљења био у Женеви" где је "радио за словеначку ствар". И док Петерле није ни стигао да опонира, Тирку стиже политички шамар с неочекиване адресе – Министарство спољних послова (МСП) сервира медијима саопштење да је Тирк у време рата за Словенију 1991. "представљао СФРЈ у Комисији за људска права, односно поткомисији за мањине УН у Женеви", чиме је шеф словеначке дипломатије Димитриј Рупел дао јасну подршку Петерлеу и сумњама у Тирков патриотизам.

Тирк се бранио да није био делегат Југославије већ "стручњак за људска права", на платном списку УН. Није се латио једнако прљавих метода и завршио је кампању без личних напада на Петерлеа, а Петерлеу се описани маневар који је требало да нанесе Тирку непоправљиву штету није исплатио.

Ништа мање "џентлменска" није била ни битка за првог човека Љубљане, октобра 2006, који је пратила гадна негативна кампања; копља су се ломила између бившег гувернера Банке Словеније Франца Архара (перјанице премијера Јанше) и бившег дугогодишњег директора "Меркатора" Зорана Јанковића (кога је сплеткарење Јаншине опције претходно отерало из те фирме). Десница се упињала да шовинистичким изјавама на рачун Јанковићевог (јужњачког) порекла изазове одвратност међу бирачима. Нема сумње да Јанковићу део гласачког тела замера оца Србина (то су доказали блогови и интернет форуми), иако се Јанковић сам баш и не хвали српским пореклом већ својом мајком, аутохтоном Словенком.

Новитет локалних избора 2006. био је вербални линч на "Меркаторовог тајкуна", предвођен провладиним медијима па чак и једним од виђенијих љубљанских адвоката. Оперисало се наводним Јанковићевим мутним работама у време "Меркаторовог" процвата, непотизмом, везама с бившим "црвеним" председником Миланом Кучаном… "Специјални рат" вођен против независног кандидата Јанковића није, међутим, торпедовао његов долазак у градоначелничку фотељу иако су супарници избацили на површину гомилу открића о "породичном деспотизму највулгарнијег балканског типа, који је у таквим срединама можда уобичајен и успешан, али у Европи (којој Словенија припада) неприхватљив" и "неевропском пословном наслеђу" поводом куповине неког плаца у Србији…

Да беспоштедна политичка битка траје и изван термина који службено означавају почетак и крај избора (посланика, председника, градоначелника, локалне управе), доказују окршаји у парламенту. Говор мржње није санкционисан ни кад првак деснице Змаго Јелинчич Роме назива Циганима, не штедећи ни њих ни друге бивше сапутнике из некадашње државе од најгорих квалификација и стереотипа у стилу "лењи, прљави, зли"…

Врхунац се десио пре три године, када је посланик Јаншине странке Павле Рупар на седници парламента приликом усвајања закона који уређује брачне везе геј заједница затражио да се женама посланицима из редова опозиције – "законом уреди провера шта имају међу ногама".

Подигла се прашина која се није слегла ни данас, јер се тај случај наводи као никад жигосан "говор мржње", пошто је председник словеначког парламента Франц Цукјати одбио захтев либералне јавности да се прозваним посланицама извини. "Прво су на мети говора мржње били избрисани (сетимо се Јелинчича који је представнике избрисаних, који су на позив више странака били у парламенту, позвао ’на плес, свираће вам Змаго на пушкомитраљез’), онда Роми, па неудате жене, затим хомосексуалци и лезбијке а сад су на ред стигле жене посланице. Вођство парламента тиме што такву праксу дозвољава уместо да је осуди, затвара простор демократске расправе и легитимише говор мржње", пише у петицији коју је потписало преко 400 интелектуалаца.