На највишој коти

Прва жена која је заузела место председника Уставног суда Србије– др Боса Ненадић (1953, Грковац, Босанско Грахово) доласком на функцију прве међу једнакима, наследила је и приметан "мираз" од 1.074 нерешена предмета. Израчунала је да ако би се радило по ранијем темпу, новоизабраном суду требало би бар три године да се ослободи овог пакета и то под условом да им нови предмети не стижу.

Уз осмех уверава да је то ипак "статистичка процена", што у преводу значи да ће суд појачати темпо. Они који је познају као доскорашњег судију УСС и угледног стручњака из области уставног права која је радила на најсложенијим законодавно-правним пословима у Савезној скупштини и влади, уверени су да се ни на новом послу неће штедети.

На питање да ли ће нешто мењати у раду суда, каже да је промене увео сам Устав дајући нове надлежности УСС, али да ће она доприносити већој заштити људских права и поверењу грађана.

За разлику од својих претходника, нова председница неће бити поштеђена ни судијског посла. На тој адреси решаваће се и уставне жалбе грађана, што је претходна степеница пре обраћања Европском суду за људска права у Стразбуру. Можда баш зато што се за њено име не везује "очијукање" са политичарима, каже да од спољних утицаја не страхује. Иако је реч о институцији која "суди" законима а не појединцима, не плаши се ургенција, притисака и мешања у рад суда јер "моје искуство из претходног периода говори да одлуке зависе пре свега од самих судија, њихове независности, самосталности и стручности".

Одаје утисак сталожене особе која не губи нерве лако и често се осмехује, за себе каже "ја сам динарац" али и напомиње да се особине овог карактерног типа могу временом преобратити у стрпљење, толеранцију, више слуха за другачија мишљења што је посебно важно у суду који ради тимски. Ова жена ненаметљиве елеганције (одећу купује углавном у београдским продавницама а понеке ципеле или ташну набави и у иностранству) свесна је да ће нова функција значити и мање слободног времена. Одмара се читајући, а сем правне литературе и филозофских штива чита и белетристику "а посебно волим народне епске и лирске песме и приповетке."

– Волим да путујем у крајеве различите од простора на којима живимо, упознајем друге народе, обичаје и њихову традицију али бојим се да ћу сада за то имати мање времена. Нарочито волим да путујем са агенцијом Српске православне цркве "Доброчинство" јер своје клијенте води на нетипичне дестинације.

Памти посету Светој земљи, Јерусалиму и Синајском полуострву. Предах од параграфа налази и у планинарењу. Не мора то да буде освајање неке високе коте, понекад је, каже, довољна и шетња у планини. Пре него је стигла на врх Уставног суда, успела је да савлада 2.760 метара високи врх Мојсијеве горе у Египту.

Иако је у Београду од гимназијских дана (од 1968) слободне тренутке највише воли да проведе у Босанској Крајини, "испод моје Динаре и Шатора налазим неку другу снагу и енергију која ми помаже да се изборим са оним што живот намеће". Тешко су јој пале деведесете године кад су путовања у те крајеве била немогућа, била је сетна и помало болесна "јер нисам могла да нађем замену за крајеве у којима сам одрасла и који су део мог детињства а где сам сваке године ишла на годишњи одмор". Сматра да је срећа што су та времена прошла па опет може повремено на стазе свог родног краја.