Од нуле до „Марине-Дрине”

Ново Горажде – Предузимљиви и сналажљиви Иво Корче, један од малобројних предратних Словенаца у Горажду а данас становник Новог Горажда, кренуo je од нуле и успео да створи примеран породични бизнис. Уз два кредита од 35.000 марака, Ивек, како га сви зову, успео је да на, до пре пет година, запуштеној обали Дрине да изгради кућу, а затим и угоститељски објекат „Марина-Дрина”.

– Из Горажда сам ратне 1994. године, допливао реком Дрином у своју марину, овде у Ново Горажде, где сам из почетка почео да се кућим са мајком Олгом и оцем Јанезом, прича Корче. Каже, тешко му је кад се сети ратних времена у Горажду и чињенице да је и он са бројним Србима који су остали у том граду, морао да бежи.

– Са једном колегиницом у лето 1994, као што је то претходно урадила група Срба, мојих познаника из Горажда, одлучио сам да пливајући Дрином неких четири километра пребегнем на територију коју су контролисали гораждански Срби, прича Корче.

Каже да је, за разлику од многих који су подизали знатно веће кредите и трошили их чак и на коцку, а које им данас враћају жиранти, сваку марку узидао у „Марину-Дрину”.

– Планирам да урадим мању марину са везовима за десетак чамаца, јер је овде Дрина још од 1989. претворена у језеро Хидроелектране „Вишеград”, а затим да уредим и мању рибарску стазу. Иначе, у парку уз обалу већ сам поставио столове и отворени роштиљ, које дајем на услугу посетиоцима, казује Корче.

Мајка Олга и отац Јанез су му, каже, десна рука и помажу у свим пословима. Пре рата Иво Корче је у Горажду неко време радио у грађевинском предузећу „Дрина”, где су и његови родитељи стекли пензију, а затим је био цвећар.

– Након последњег рата у Новом Горажду ваљало је нешто радити од чега би се живело. Тако сам створио мању фарму кока носиља. Овде сам основао сам „Марину-Дрину”. Било је тешко, али захваљујући раду и помоћи пријатеља, урадио сам доста и остварио младалачки сан, закључује Иво Корче.