Звезде прелазног рока

Национална служба за запошљавање обично тражи посао незапосленима, а 56 приватних агенције онима који хоће боље и више

Ако сте незапослени, желите да отпочнете сопствени посао, или вам је потребан савет у вези са запошљавањем, обратите се Националној служби за запошљавање (НСЗ). По слову Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, управо је то посао Националне службе. Али, према подацима Министарства за економију, у Србији са важећом дозволом послује и 56 приватних агенција за запошљавање.

Разлика између ових приватних фирми и НСЗ јесте у томе што Национална служба своје услуге не наплаћује, док приватне агенције брзо проналажење одговарајућег радног места или траженог радника – наплаћују.

У НСЗ кажу да су потписаликодекс о сарадњи са 32 агенције за запошљаване и девет невладиних организација. Најчешћи вид сарадње Националне службе и приватних агенција у протеклој години огледао се у обезбеђивању адекватних кадрова за приватне агенције, најчешће њиховим учешћем на сајмовима запошљавања које организују филијале НСЗ. Национална служба је била директни посредник између послодавца и приватне агенције, у случају кад је послодавац тражио раднике. Приватне агенцијесу уз помоћ НСЗ успевале да нађу кадар одговарајућег профила, јер је то посаоте службе.

„Хил интернешенел” је једна од приватних агенција за запошљавање која послује већ 20 година. Њени клијенти су углавном људи који имају посао, али траже бољи.

– „Хил” у својој архиви има обрађене биографије око 5.000 људи који су прошли селекцију и за које тражи нови посао преко тржишта рада, Интернета, или оглашавањем у новинама – каже директор Драган Чандрлић. –Не тврдимо да су они најбољи, али знамо њихове могућности. У принципу, сваки кандидат је добар, али послодавац мора да му нађе место на основу онога што кандидат може да пружи. У већини случајева наши клијенти нађу оно што су тражили, али има и случајева да радник који је добио посао нашим посредовањем, уместо да одмах покаже шта зна и може, и даље само прича о својим могућностима.

Приватним агенцијама се јављају и они којима „гори под ногама”. Агенција им нађе посао, а кад их о томе обавести неки узврате: „Ма, у реду је, ја сам се већ запослио”.

Да ли ће актуелна економска криза, и отпуштања која је прате, донети више посла приватним агенцијама за запошљавање, или ће можда и оне бити њене жртве? Јер, логично је очекивати да ће бити мање трагача за бољим послом и оних који су спремни да се коцкају са оним што већ имају.

– Трагање за бољим послом сигурно подразумева дозу ризика. И то је коцка. Јер, ако неко на новом радном месту у року од неколико месеци не оствари очекиване резултате, добиће отказ. У новој фирми ће бити додатни трошак, а дошао је да повећа добит. Због тога се догађа да људи који су дошли у неку фирму брже из ње оду, јер их послодавац упоређује са „староседеоцима” који већ имају неке опипљиве резултате и стекли су поверење– објашњава Чандрлић.

Тако се на тржишту рада често нађу и они који су преценили своје могућности, а не могу да се врате у фирму из које су отишли. Неки од њих су управо жртве несолидних приватних агенција за запошљавање, које обично имају само једног запосленог – свог власника. Такви трагачи за фирмом „која ће умети да цени њихове способности” обично наседну на обећања самозваних менаџера који им, као „звездама прелазног рока”, обећавају „праву фирму за правог човека” и добру зараду.

Све ово, наравно, не значи да треба робовати само једном послодавцу и не тражити боље.

С. Богдановић