Zvezde prelaznog roka

Nacionalna služba za zapošljavanje obično traži posao nezaposlenima, a 56 privatnih agencije onima koji hoće bolje i više

Ako ste nezaposleni, želite da otpočnete sopstveni posao, ili vam je potreban savet u vezi sa zapošljavanjem, obratite se Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). Po slovu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, upravo je to posao Nacionalne službe. Ali, prema podacima Ministarstva za ekonomiju, u Srbiji sa važećom dozvolom posluje i 56 privatnih agencija za zapošljavanje.

Razlika između ovih privatnih firmi i NSZ jeste u tome što Nacionalna služba svoje usluge ne naplaćuje, dok privatne agencije brzo pronalaženje odgovarajućeg radnog mesta ili traženog radnika – naplaćuju.

U NSZ kažu da su potpisalikodeks o saradnji sa 32 agencije za zapošljavane i devet nevladinih organizacija. Najčešći vid saradnje Nacionalne službe i privatnih agencija u protekloj godini ogledao se u obezbeđivanju adekvatnih kadrova za privatne agencije, najčešće njihovim učešćem na sajmovima zapošljavanja koje organizuju filijale NSZ. Nacionalna služba je bila direktni posrednik između poslodavca i privatne agencije, u slučaju kad je poslodavac tražio radnike. Privatne agencijesu uz pomoć NSZ uspevale da nađu kadar odgovarajućeg profila, jer je to posaote službe.

„Hil internešenel” je jedna od privatnih agencija za zapošljavanje koja posluje već 20 godina. Njeni klijenti su uglavnom ljudi koji imaju posao, ali traže bolji.

– „Hil” u svojoj arhivi ima obrađene biografije oko 5.000 ljudi koji su prošli selekciju i za koje traži novi posao preko tržišta rada, Interneta, ili oglašavanjem u novinama – kaže direktor Dragan Čandrlić. –Ne tvrdimo da su oni najbolji, ali znamo njihove mogućnosti. U principu, svaki kandidat je dobar, ali poslodavac mora da mu nađe mesto na osnovu onoga što kandidat može da pruži. U većini slučajeva naši klijenti nađu ono što su tražili, ali ima i slučajeva da radnik koji je dobio posao našim posredovanjem, umesto da odmah pokaže šta zna i može, i dalje samo priča o svojim mogućnostima.

Privatnim agencijama se javljaju i oni kojima „gori pod nogama”. Agencija im nađe posao, a kad ih o tome obavesti neki uzvrate: „Ma, u redu je, ja sam se već zaposlio”.

Da li će aktuelna ekonomska kriza, i otpuštanja koja je prate, doneti više posla privatnim agencijama za zapošljavanje, ili će možda i one biti njene žrtve? Jer, logično je očekivati da će biti manje tragača za boljim poslom i onih koji su spremni da se kockaju sa onim što već imaju.

– Traganje za boljim poslom sigurno podrazumeva dozu rizika. I to je kocka. Jer, ako neko na novom radnom mestu u roku od nekoliko meseci ne ostvari očekivane rezultate, dobiće otkaz. U novoj firmi će biti dodatni trošak, a došao je da poveća dobit. Zbog toga se događa da ljudi koji su došli u neku firmu brže iz nje odu, jer ih poslodavac upoređuje sa „starosedeocima” koji već imaju neke opipljive rezultate i stekli su poverenje– objašnjava Čandrlić.

Tako se na tržištu rada često nađu i oni koji su precenili svoje mogućnosti, a ne mogu da se vrate u firmu iz koje su otišli. Neki od njih su upravo žrtve nesolidnih privatnih agencija za zapošljavanje, koje obično imaju samo jednog zaposlenog – svog vlasnika. Takvi tragači za firmom „koja će umeti da ceni njihove sposobnosti” obično nasednu na obećanja samozvanih menadžera koji im, kao „zvezdama prelaznog roka”, obećavaju „pravu firmu za pravog čoveka” i dobru zaradu.

Sve ovo, naravno, ne znači da treba robovati samo jednom poslodavcu i ne tražiti bolje.

S. Bogdanović